Šta je digitalna diplomatija i kako se može primeniti u Srbiji

Za manje upućene, digitalna diplomatija predstavlja korišćenje Internet servisa, online medija, računara i mobilnih uređaja u cilju šire komunikacije sa građanima, kao i promocije vrednosti jedne države i naroda među stanovnicima drugih zemalja. Servisi digitalne diplomatije koriste se i za komunikaciju sa sopstvenim građanima i dijasporom.
U digitalnoj diplomatiji najčešće se koriste društvene mreže, i to Tviter(TWITTER) i Fejsbuk(FACEBOOK) a sve više i Instagram (INSTAGRAM), Jutjub (YOUTUBE ) i Linktin (LINKEDIN). U Kini i Rusiji koriste se masovno i neke druge društvene mreže.
Koriste se i razne aplikacije za računare i mobilne uređaje, često u svrhe konzularne podrške građanima u inostranstvu.
Digitalna diplomatija je realnost savremenih diplomata i političara. Ona je dopuna procedurama klasične diplomatije i komunikacije uživo.
Digitalna diplomatija je ekonomična, jer traži mala sredstva uz dobru edukaciju, a ima multiplikatorski efekat obraćanja širokom i raznovrsnom auditorijumu. Uz pretpostavku da prosečan nalog u društvenim mrežama ima oko 170 ’’prijatelja’’ ili ’’pratilaca’’, onda jedna poruka upućena sa ovih naloga može stići do 10.000 naloga ili osoba kroz njihovu redistribuciju. I što je još važnije, radi se o geometrijskoj progresiji rasta.

‘’ Digitalna diplomatija Srbiji pruža mogućnost da svakodnevno, u realnom vremenu iz minuta u minut srpske vrednosti budu prisutne među domaćom i svetskom populacijom, pojedinačnim sadržajima, kako zvaničnika tako i ostalih građana korisnika Interneta. Svi oni mogu biti ambasadori Srbije putem digitalne diplomatije.

U svakom slučaju ostaje izbor ‘’Prihvatiti prednosti i mogućnosti digitalne diplomatije danas ili ignorisati njihovo postojanje i biti isključen i skrajnut sa savremene tehnološke realnosti u javnoj diplomatiji‘’. ‘’
Iako u Republici Srbiji ne postoji svest o digitalnoj diplomatiji i njenim prednostima za bolji spoljnopolitički položaj i međunarodne aktivnosti zemlje, perspektive njene upotrebe i razvoja su otvorene.
Srbija u oblasti primene digitalne i javne diplomatije zaostaje onoliko koliko i ostale zemlje u ovoj Regiji.

Srpska digitalna ali i javna diplomatija je u povoju. Srbija ima informaciono dobro edukovanu populaciju. Ima i aktivne korisnike društvenih mreža, čak i eksperte koji uspešno ali nelegalno modifikuju sadržaje i komentare na sajtovima.

Servisi srpske elektronske vlade prevazilaze u broju i kvalitetu mnogo razvijenije zemlje Evrope sa realnom tendencijom ubrzanog rasta.
Zato je perspektiva digitalne diplomatije u Srbiji izvesna.
Potrebno je razviti i ojačati svest o potrebi primene DJD, o njenoj koristi za Srbiju. Ona ne može zameniti klasičnu diplomatiju ali je tehnološka realnost i ne sme se ignorisati. Ona je nastala u centrima svetske moći, za njihove potrebe ali može biti korisna zemljama poput Srbije u promociji sopstvenih vrednosti u svetu.
Potrebna je dobra organizacija i okupljanje energije i znanja diplomata, državnih službenika, ministara, pripadnika vandržavnog sektora, IT stručnjaka u ovoj oblasti uz veliko razumevanje i podršku nosilaca vlasti i odlučivanja, kako bi se DJD postavila na noge.
Potrebna je edukacija svih učesnika digitalne javne diplomatije u Srbiji, najpre diplomatskog kadra i njihovih rukovodilaca, kako u sklopu nastavnog programa diplomatske akademije, tako i kroz tematske konsultacije i podučavanja.
Primenom i usavršavanjem digitalne javne diplomatije, Srbija ima priliku da sopstvenu ‘’soft power‘’ sporta, kulture, gastronomije, umetnosti i mnogih drugih kvaliteta, uz minimalna materijalna ulaganja, prenese hiljadama i milionima umreženih stanovnika u svetu. Na taj način oni mogu postati poštovaoci Srbije i njenih vrednosti, ali i potencijalni politički i ekonomski partneri.

U ovom  tekstu korišćene su informacije iz master rada Digitalna javna diplomatija, mr. Zvonka Šoševića, januar 2015. godine

Cover-bidd