Kako radi Ministarstvo spoljnih poslova Kosova

  • 13th January 2013
  • 651 Views
Kako radi Ministarstvo spoljnih poslova Kosova

Hodžaj– udarna pesnica prištinske diplomatije

Danijel Mirković | nedelja, 13.01.2013. | 22:56

Za nepunih pet godina prištinska diplomatija obezbedila je 97 međunarodnih priznanja, a do 17. februara 2013. očekuje još nekoliko

Potpredsedniku Vlade Srbije i ministru spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasimu Ljajiću sagovornici u Tripoliju preneli su da se Libija nalazi pod velikim pritiskom da prizna nezavisnost Kosova i Metohije.

„Libijski ministar spoljnih poslova otvoreno mi je rekao da su pod velikim pritiskom zemalja u regionu, ali i zapadnih država, da priznaju nezavisnost Kosova. Ukazao sam mu da se vodi intenzivan politički dijalog Beograda i Prištine u Briselu, i da mi ne bismo kao dobar ocenili potez Libije da to učini“, rekao je Ljajić.

Putovanja urodila plodom

Kosovska diplomatija uveliko lobira da međunarodna zajednica prizna nezavisnost. Posle 2008, kada je u Prištini proglašena nezavisnost Kosova, prošla godina smatra se najuspešnijom. Sumirajući diplomatske rezultate Enver Hodžaj, ministar spoljnih poslova, naglasio je da će Kosovo na petogodišnjicu sticanja nezavisnosti, do 17. februara, priznati više od 100 zemalja. U toku je postupak za priznavanje Kosova u četiri države. Hodžaj je rekao da je kao ministar spoljnih poslova posetio 44 države, i sastao se sa više od 130 predstavnika tih zemalja koje uglavnom podržavaju nezavisnost Kosova. Kao rezultat takve ofanzivne diplomatske misije Kosovo je u protekloj godini priznalo 13 država, a postalo je i član 10 regionalnih organizacija.

Priznanja zemalja iz Srednje Amerike Hodžaj smatra svojim uspehom. Kao najznačajniji uspeh u prošloj godini izdvaja priznanje nezavisnosti Kosova od Pakistana.

Pojačano lobiranje počelo je posle savetodavne odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu, koja je dala za pravo Albancima na Kosovu da donesu deklaraciju o nezavisnosti. Prištinski lideri uvideli su da će im navedena odluka Međunarodnog suda, uz dobro pripremljenju i osmišljenju lobističku i diplomatsku ofanzivu, doneti veći broj međunarodnih priznanja. Već početkom juna 2011. godine Vlada Kosova usvojila je strategiju za priznavanje nezavisnosti, koja je podrazumevala i opštu mobilizacija u diplomatskoj službi. Strategija, koju je pripremio ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj, obuhvata aktivnosti koje će preduzeti institucije, šefovi institucija, ali i međunarodni prijatelji na lobiranju za nova priznanja.

 

Spoljnopolitički prioriteti

U strategiji su posebno jasno definisani spoljnopolitički prioriteti. Između ostalog definisano je da je Ministarstvo spoljnih poslova Kosova posvećeno maksimalnom angažovanju na očuvanju subjektiviteta nove države. Kao glavni prioriteti spoljne politike istaknuti su priznavanje nezavisnosti Kosova od strane apsolutne većine država međunarodne zajednice, i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa tim zemljama. Negovanje tesnih i posebnih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama ostaje i dalje poseban prioritet spoljne politike. Za te odnose kaže se da imaju stratešku ulogu u očuvanju mira i stabilnosti u zemlji i regionu. Izgradnja strateškog partnerstva sa Evropskom unijom i NATO-om, uključujući uspostavljanje ugovornih odnosa sa tim organizacijama na putu ka evroatlantskim integracijama, sledeći je prioritet.

Vlada Kosova izdvojila je značajna finansijska sredstva za lobiranje, a ni bogati albanski biznismeni na čelu sa Bedžetom Pacolijem i albanska dijaspora nisu štedeli novce. U svrhe lobiranja za priznanje nezavisnosti prikupljeno je nekoliko desetina miliona evra.

Značajnu pomoć Prištini u lobiranju za nezavisnost Kosova nakon 17. februara 2008. godine pružile su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Albanija i Turska. Te države vršile su uticaj po celom svetu za priznavanje nezavisnosti. Zvaničnici Turske, koja je među prvim zemljama priznala, obavestili su kosovske vlasti da će njihova zemlja nastaviti da podržava Kosovo u dobijanju novih međunarodnih priznanja, naročito među članicama Organizacija islamske konferencije. Ministarski komitet Organizacije islamske konferencije (OIK) na 38. zasedanju, održanom u junu 2012. u Kazahstanu, usvojila je Rezoluciju kojom je podržala nezavisnost Kosova, i pozvala druge zemlje da to učine. Već na 39. sednici, koji je održana u novembru 2012. u Džibutiju, savet ministara OIK usvojio je rezoluciju o Kosovu. Pritom su pozvane sve članice te organizacije koje nisu priznale Kosovo da to urade. Od 57 članica OIK do sada su 30 priznale nezavisnost Kosova.

Težište kosovske diplomatije u poslednjem periodu usmereno je prema zemljama Bliskog istoka, koje je zahvatilo „Arapsko proleće“. Procenjuje se da će novi režimi uskoro priznati nezavisnost Kosova. Prema diplomatskim izvorima iz Prištine, to bi uskoro mogli da učine Egipat, Libija i Tunis.

Na meti Rumunija i Slovačka

Poseban akcenat kosovske diplomatije dat je na lobiranje u zemljama EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Pored Španije, Grčke, Kipra, diplomatska aktivnost usmerena je na uspostavljanje širih veza sa Rumunijom i Slovačkom, za koje se procenjuje da bi mogle u narednom periodu da priznaju nezavisnost Kosova. Tokom 2012. godine kosovske institucije intenzivirale su kontakte sa rumunskim političarima, diplomatama i medijima. Takođe poslednjih meseci Prištinu je posetilo nekoliko uticajnih novinara i političara koji imaju značajan uticaj na javno mnjenje u Rumuniji.

Slovačka takođe nije priznala nezavisnost Kosova, ali je priznala kosovske pasoše. To predstavlja početne korake u promeni stava prema nezavisnosti. Kosovo je nedavno Slovačkoj izručilo svog državljanina Bakija Sadikija, vođu albanske mafije, koji je 2008. godine u toj zemlji u odsustvu osuđen na 22 godine zatvora zbog šverca više od 120 kilograma heroina.

Slovačke vlasti u saradnji sa Interpolom otkrile su da se Sadiki od maja 2010. godine nalazi na Kosovu, ali nije uhapšen jer je slovačko Ministarstvo pravde zahtev za izručenje poslalo u Beograd, s obrazloženjem da zvanična Bratislava ne priznaje Kosovo. Nakon što je nadležni sud u Gnjilanu doneo odluku da Sadiki bude izručen Slovačkoj, početkom decembra Slovačku je posetio ministar Hodžaj, pa su u javnosti procurele vesti o mogućnosti da Bratislava promeni i stav prema nezavisnosti Kosova.

Posetu kosovskog ministra spoljnih poslova Slovačkoj tada je prokomentarisao i profesor na Pravnom fakultetu u Bratislavi Miroslav Slaštan, koji je rekao da odluka o izručenju Sadikija može da se tumači i kao obaveza da Slovačka prizna Kosovo kao samostalnu državu.

Jedan od osnovnih zadataka albanske dijaspore u Americi jeste i regrutovanje lobista iz redova uticajnih ličnosti tamošnje političke scene, pre svega članova Kongresa i Senata, ali i medija i institucija koje se bave analitikom. Pored poznatih dugogodišnjih albanskih lobista iz američkog Kongresa i Senata nakon NATO agresije na SRJ, poznati albanski lobisti postali su bivši predsednik SAD Bil Klinton, kao i predstavnici njegove administracije Madlen Olbrajt, Vesli Klark i dr.

Nakon orijentacije Kosova prema evrointegracijama, delovanje albanskog lobija težišno je usmereno prema Evropi, jer je procenjeno da će se ključne odluke o Kosovu u narednom periodu donositi u Briselu. Mada njihov uticaj na evropske centre moći do sada nije bio jak, niti je njihov angažman bio transparentan kao što je to slučaj u SAD, brojne proalbanske nevladine grupe i pojedinci u Evropi u poslednje vreme sve otvorenije lobiraju u prilog nezavisnosti Kosova.

Najuočljiviji je uticaj albanskog lobija u Švajcarskoj. U toj zemlji albanska emigracija godinama ima jaka ekonomska uporišta. S obzirom na sve veću ulogu Beča u razgovorima o budućem statusu Kosova, albanski lobi počeo je da deluje i u Austriji. Tako je u junu prošle godine prestižni austrijski časopis „Cercle Diplomatique et Economique International“ opširno predstavio Republiku Kosovo preko njenih lidera premijera Hašima Tačija, ministra spoljnih poslova Envera Hodžaja i ambasadora Kosova u Beču Sabrija Kićmarija.

Pojačano lobiranje za nezavisno Kosovo postalo je uočljivo u Danskoj, Švedskoj i Norveškoj. U lobiranju posebno je aktivan Marti Ahtisari, finski državnik. Takođe je pojačano delovanje albanskih lobista i u Francuskoj, u kojoj živi i radi najveći broj albanskih intelektualnih emigranata, ali i studenata s Kosova.

 

Posle NATO intervencije 1999. godine London otvoreno podržava albanske separatističke ambicije i nezavisnost Kosova. Na čelu se nalazi bivši premijer Toni Bler, koji je bio jedan od najvećih zagovornika NATO bombardovanja, posle čega je došlo do zbližavanja njegove vlade sa liderima kosovskih Albanaca. Fondacija „Toni Bler“ uspostavila je prošle godine saradnju sa Ministarstvom inostranih poslova Kosova. Nedavno je ta fondacija sponzorisala konferenciju kosovskog Ministarstva spoljnih poslova, na kojoj su učestvovale poznate ličnosti međuverskog dijaloga iz Vatikana, Indonezije, Saudijske Arabije, SAD, Izraela i država regiona. Na kraju, na poziv ministra spoljnih poslova Toni Bler krajem prošle godine posetio je Kosovo da bi za studente Univerziteta u Prištini i Američkog univerziteta Kosova održao predavanje na temu globalizacije i međuverskog dijaloga.

Digitalizacija

Da je kosovska diplomatija postigla značajne uspehe tokom petogodišnjeg delovanja najbolje potvrđuje podatak da se digitalna kosovska diplomatija smatra među najboljima u svetu. Uticajni turski časopis za javnu diplomatiju „Yeni Diplomasi“ („Nova diplomatija“) objavio je da je Ministarstvo inostranih poslova Republike Kosova autor najbolje Nacionalne strategije za digitalnu diplomatiju od svih balkanskih zemalja. Strategija kosovske digitalne diplomatije ocenjena je kao najbolja posle SAD, Velike Britanije i Izraela. Eksperti su procenjivali sadržaj strategije desetina država, delovanja ministarstava inostranih poslova i prezentaciju digitalne afirmaciju svojih zemalja.

 

Zamenik ministra inostranih poslova Kosova Petrit Seljimi, koji je bio odgovoran za iniciranje nacrta i implementaciju digitalne diplomatije, rekao je da je u protekloj godini ostvaren veliki napredak komunikacije putem digitalnih sredstava. Značajnu podršku u tome dobili su od norveške i britanske vlade. Dosta je uloženo u aplikacije za mobilne telefone, u toku je organizacija obuke za „Vikipediju“, a za 2013. godinu planirano je više akcija, portala i projekta. Ovih dana biće pokrenut portal na pet jezika koji će prezentovati Kosovo. Istovremeno, u saradnji sa vrhunskim svetskim spoljnopolitičkim i kulturnim institucijama kao što su Evropski savet za spoljne poslove, Britanski savet i Četam haus, pripremaju se nove publikacije i projekti s ciljem afirmacije kosovske nezavisnosti.

Iako su mnogi skloni da potcenjuju kosovsku diplomatiju, nesumnjivo je da je za pet godina postigla zavidne uspehe na međunarodnom planu. Zahvaljujući planskoj i osmišljenoj aktivnosti kosovskih diplomata i lobista danas kosovskom premijeru Hašimu Tačiju lobi organizacije više nisu potrebne, jer praktično ima direktan ulaz u Belu kuću, Kongres i Senat SAD, kao i u Briselu.

             Glavni ciljevi

Početkom ovog meseca Kosovo je krenulo u novi proces lobiranja širom sveta. Kao glavni cilj kosovske diplomatije u narednom periodu Hodžaj je naveo prijem Kosova u UN, NATO i EU, kao i druge svetske i regionalne organizacije.

 

 Uloga Bedžeta Pacolija

Veliku ulogu u lobiranju za kosovsku nezavisnost odigrao je Bedžet Pacoli, predsednik stranke Alijanse za novo Kosovo, i zvanično najbogatiji Albanac na svetu. Pacoli je bio zadužen za lobiranje u afričkim zemljama. Njegovom zaslugom 20 afričkih zemalja priznalo je nezavisnost Kosova. Pacoli je izjavio da je do sada za lobiranje za priznavanje nezavisnosti Kosova potrošio oko 70 miliona dolara.

http://www.akter.co.rs/weekly/34-bezbednost/27196-hod-aj-udarna-pesnica-pritinske-diplomatije.html

Please follow and like us:

Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in posts
Search in pages

RSS BIDD

  • COVID-19 vaccine developed in Austria – produced in Scotland 5th August 2020
    Skip to content Leigh Turner Ambassador to Austria and UK Permanent Representative to the United Nations and other International Organisations in Vienna Part of UK in Austria 5th August 2020 Vienna, Austria COVID-19 vaccine developed in Austria – produced in Scotland “When we started to develop our vaccine candidate we needed to push; now there […]
  • Opasna moć Tvitera, Gugla i Fejsbuka: Kako je započeo rat protiv slobode i istine? /video/ 1st August 2020
    Donald Tramp junior, sin aktuelnog predsednika SAD, bio je suspendovan na Tviteru ove nedelje zato što ga je Tviter na to osudio zbog „širenja dezinformacija“. „Tviter, Fejsbuk, Gugl i Amazon su monopoli koji bi da ućutkaju konzervativce i da vas primoraju da mislite onako kako oni žele. Dosta je bilo“, uzvraća im Trampov najstariji sin. […]

RSS Diplo Portal Belgrade

  • COVID-19 vaccine developed in Austria – produced in Scotland 5th August 2020
    Skip to content Leigh Turner Ambassador to Austria and UK Permanent Representative to the United Nations and other International Organisations in Vienna Part of UK in Austria 5th August 2020 Vienna, Austria COVID-19 vaccine developed in Austria – produced in Scotland “When we started to develop our vaccine candidate we needed to push; now there […]
  • Сербия приняла участие в круглом столе, посвященном 100-летию Русского Исхода 4th August 2020
    30 июля состоялся Международный экспертный онлайн-круглый стол, посвященный 100-летию «Русского исхода». В мероприятии, организованном Федеральным агентством «Россотрудничество», приняли участие представители Российских центров науки и культуры в Австралии, Бельгии, Болгарии, Греции, Китая, Мальты, России, Сербии, Туниса, Франции и Хорватии, а также эксперты и потомки русских эмигрантов, обретших в этих странах свою вторую родину. О событиях этой […]

Catalog of Destroyed and Desecrated Churches in Kosovo ( VIDEO )

How Belgrade based diplomats use Digital Diplomacy and Internet 2016

Diplo Portal Belgrade

Please follow and like us:
Scroll Up
error

Enjoy BIDD? Please spread the word :)