Prvi deo serijala: Da li zemlje Balkana imaju javnu i digitalnu diplomatiju?
U svetu u kojem se međunarodni odnosi sve više oblikuju u digitalnoj sferi, pojmovi kao što su javna diplomatija i digitalna diplomatija postaju ključni za razumevanje kako države komuniciraju sa stranom javnošću. Iako su nekada bile privilegija velikih sila, danas i manje zemlje, uključujući one sa Balkana, prepoznaju potrebu za proaktivnim pristupom u izgradnji svog imidža, promociji interesa i borbi protiv negativnih narativa.
🧭 Šta je javna diplomatija?
Javna diplomatija podrazumeva sve aktivnosti koje država sprovodi kako bi uticala na strane javnosti i oblikovala svoje međunarodno okruženje kroz komunikaciju, kulturu, obrazovanje, medije i saradnju sa civilnim društvom. Ona ne komunicira direktno sa drugim državama, već sa ljudima – novinarima, studentima, privrednicima, turistima, akademicima – čineći ih posrednicima ili saveznicima u promociji sopstvenih vrednosti i interesa.
🌐 Šta je digitalna diplomatija?
Digitalna diplomatija je savremeni alat javne diplomatije. Koristi internet, društvene mreže i digitalne platforme kako bi unapredila komunikaciju sa međunarodnom publikom. Ambasadori koji tvituju, ministarstva spoljnih poslova sa YouTube kanalima, TikTok kampanje o kulturi – sve su to oblici digitalne diplomatije koji omogućavaju brzu, direktnu i dvosmernu komunikaciju.
📍Zašto su ovi oblici diplomatije važni za Balkan?
Zemlje Balkana se i dalje bore sa nasleđem konflikata, tranzicije, migracija i promena političkih identiteta. U takvom kontekstu, kako svet vidi region – i pojedinačne države u njemu – može imati presudni uticaj na:
Privlačenje stranih investicija
Turizam i kulturnu razmenu
Pregovore sa EU i drugim međunarodnim organizacijama
Položaj dijaspore u inostranstvu
Borbu protiv dezinformacija i negativnih stereotipa
Upravo zato, efikasna javna i digitalna diplomatija nije luksuz – već strateška potreba.
📊 Da li Balkan ima kapacitet za to?
Pitanje koje postavljamo u ovom serijalu jeste: da li zemlje Balkana zaista imaju osmišljene politike javne i digitalne diplomatije, ili sve ostaje na sporadičnim kampanjama i improvizaciji? Istražujemo primere iz Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije – njihove uspehe, greške, izazove i potencijale
U narednom blogu analiziramo:
➡️ Da li Srbija ima strategiju javne i digitalne diplomatije?
Pratite nas i otkrijte kako se jedna od ključnih zemalja regiona predstavlja svetu.
