Nova era diplomatije – bez zajedničke istine?
U svetu u kome informacije putuju brže nego ikada, a tehnologije kao što je veštačka inteligencija (AI) omogućavaju masovno kreiranje sadržaja, jedno od najvažnijih oruđa diplomatije — poverenje u činjenice — nalazi se pod ozbiljnom pretnjom. Ulogu tu ne igra više samo politička retorika, već i algoritmi, botovi i deepfake tehnologije koje sve češće oblikuju javnu svest i međudržavne odnose.
Digitalna propaganda i domaći izazovi
U regionu zapadnog Balkana, gde istorijsko nasleđe, etnička pitanja i regionalne tenzije i dalje često određuju političke odnose, upotreba AI u širenju dezinformacija može imati dalekosežne posledice. Zamislite situaciju u kojoj se na društvenim mrežama pojavi lažni video visokog funkcionera iz Srbije ili Bosne i Hercegovine koji izgovara politički zapaljivu izjavu. Iako se kasnije utvrdi da je u pitanju lažna snimka, šteta je već načinjena – poverenje je poljuljano, emocije su uzburkane, a diplomatski odnosi dovedeni u pitanje.
Paralelne stvarnosti u virtuelnom prostoru
AI sistemi već danas omogućavaju korisnicima da budu izloženi isključivo onim informacijama koje potvrđuju njihove postojeće stavove. Ovo stvara tzv. „mehure informacija“, u kojima različite društvene grupe veruju u potpuno različite verzije iste stvarnosti. Kada građani jedne zemlje veruju u lažne tvrdnje o drugoj zemlji, postaje mnogo teže postići diplomatsko razumevanje ili kompromis.
U domaćem kontekstu, to može značiti dodatno udaljavanje javnog mnjenja od realnog političkog dijaloga. Na primer, ako AI alati „nahrane“ publiku sadržajem koji iskrivljuje stavove susednih država, biće sve teže objasniti javnosti zašto je neka saradnja neophodna ili korisna.
Reakcije državnih institucija – borba protiv senki
Ministarstva spoljnih poslova širom sveta, pa i u Srbiji, suočavaju se sa novim izazovima — kako reagovati na sadržaje koji su očigledno lažni, a opet imaju veliki uticaj na javnost? Da li demantovati, kada to često samo dodatno širi vidljivost lažnih informacija? Ili ćutati, rizikujući da se laž prihvati kao istina?
Borba za istinu u eri AI više nije samo pitanje tehnike, već i strategije, brzine reakcije i medijske pismenosti.
Kako dalje?
U svetu u kome se sve više gubi poverenje u informacije, diplomatija mora da pronađe nove načine da održi kredibilitet. To podrazumeva:
- Razvoj digitalnih veština kod državnih službenika
- Uvođenje AI alata za detekciju dezinformacija
- Aktivniju ulogu u edukaciji građana o medijskoj pismenosti
- Regionalnu saradnju u borbi protiv digitalnih manipulacija
U suprotnom, rizikujemo da javna diplomatija, umesto alata za izgradnju poverenja među državama, postane još jedan front u borbi za dominaciju nad stvarnošću.
Zaključak:
Veštačka inteligencija donela je ogroman potencijal za razvoj i unapređenje društva, ali istovremeno stavlja na test osnovne vrednosti na kojima počiva savremena diplomatija – poverenje, transparentnost i istina. Ako kao društvo ne budemo spremni da se suočimo sa ovom novom realnošću, mogli bismo izgubiti mnogo više od tačnosti – mogli bismo izgubiti sam dijalog.
Ko je Igl, prvi AI Srbin?
