Potpisan sporazum “Digitalna Albanija i digitalno Kosovo”; BIDD: Srbija nema digitalnu diplomatiju

709

kossev

Ministarstvo spoljnih poslova Kosova nastavlja sa naporima na razvoju svoje digitalne diplomatije i naglašava da su već priznati kao četvrta najbolja digitalna diplomatija na svetu. Sa Kosova, takođe, nastavljaju jačanje veza sa Albanijom. Ove nedelje, u Prištini je potpisan Memorandum o saradnji za sprovođenje projekta “Projekat za digitalnu diplomatiju – Digitalna Albanija i digitalno Kosovo”, zajedno sa Ministarstvom spoljnih poslova Republike Albanije, Britanskim savetom i ambasadom Kraljevine Norveške u Tirani i Prištini, koja upravo finansira ovaj projekat sa 300 000 evra. Akcenat u projektu je usmeren ka mladim Albancima od kojih se očekuje da promovišu “svoje zemlje”, saopštilo je ministarstvo iz Prištine​.

Najnoviji projekat kosovskog ministarstva spoljnih poslova ima za cilj da podrži napore Albanije i Kosova u “međunarodnom priznavanju”, da “promovišu njihov imidž u digitalnim diplomatijama”, te da se “angažuju mladi kao faktor doprinosa u jačanju imidža svojih zemalja”.

BIDD: Srbija nema digitalnu diplomatiju, pioniri u kampanji sprečavanja prijema Kosova u UNESCO

Na ovu vest reagovala je Beogradska inicijativa za digitalnu i javnu diplomatiju – BIDD, koja je, prenoseći vest iz Prištine, navela i da je potrebno da Srbija odgovori, ali i da u Srbiji ne postoji digitalna i javna diplomatija.

“Na ovaj projekat Srbija treba adekvatno i konačno da odgovori svojom, trenutno nepostojećom digitalnom i javnom diplomatijom. Ignorisanjem digitalne i javne diplomatije, bez obzira na formalne razloge, političari koji vode Srbiju samo će otežati promociju vrednosti i principa Srbije među narodima i institucijama drugih zemalja,” navodi BIDD.

Iz ove inicijative podsećaju da su za “povoljnu odluku” o neprihvatanju članstva Kosova u UNESCO zaslužni, pored ostalih srpski volonteri – neplaćene digitalne diplomate Srbije, koji su izvršili pritisak na međunarodnu javnost i institucije akcijom na društvenim mrežama.

“Svi učesnici kampanje #NoKosovoUnesco, postali su digitalne diplomate Srbije,” navode iz Beogradske inicijative za digitalnu diplomatiju, naglašavajući i da je “neočekivano” podstrek za akciju stigao i od srpskog predsednika.

Oni su podsetili i na aktivnu digitalnu diplomatiju igumana manastira Visoki Dečani, oca Save Janjića, tvrdeći da je njegov rad “srpskoj javnosti malo poznat”, kao i na rad studentske kancelarije u Kosovskoj Mitrovici i njihovu peticiju GOOGLE-u da se na njegovim mapama nazivi mesta na Kosovu i Metohiji objavljuju na srpskom a ne na albanskom jeziku.

Memorandum su potpisali zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova, Petrit Selimi, njegov kolega iz Albanije, Haljilj Huseni, ambasador Kraljevine Norveške u Tirani i Prištini, Jan Bratu i direktorka Britanskog saveta na Kosovu, Arjeta Emra.

Seljimi je nakon potpisivanja sporazuma rekao da je to jedan od ambicioznijih projekata u oblasti digitalne diplomatije.

“Vlade Norveške i Britanije dosledno su podržavale napore Kosova u ovoj oblasti, napore koji su postavili sami građani i inovativna omladina Kosova u prvom planu kao aktivne diplomate,” rekao je Seljimi.

On je naglasio da su nacrt Strategije o digitalnoj diplomatiji Kosova i napori MIP-a Kosova priznati kao četvrta po redu najbolja digitalna diplomatija na svetu (nakon SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva i Izraela), a prema prestižnom turskom časopisu u oblasti javne i digitalne diplomatije, “Yeni Diplomasi”.

Zamenik ministra spoljnih poslova Albanije, Halil Huseni je prilikom potpisivanja naveo da će se ovim projektom obuhvatiti još veći broj mladih iz Albanije i sa Kosova, sa potencijalima da promovišu “svoje zemlje”. Memorandum će promovisati mrežu “digitalnih diplomata” i pomoći u sprovođenju javne i kulturne diplomatije.

Ambasador Kraljevine Norveške u Tirani i Prištini, Jan Bratu – zemlje koja finansira digitalnu diplomatiju Kosova i Albanije – ovoga puta sa 300000 evra, naglasio je da su upravo mladi ti koji mogu da “ruše barijere koje političari  i ambasadori ne mogu da prevaziđu”. A direktorka Britanskog saveta  na Kosovu, Arjeta Emra, istakla je da su upravo građani Kosova “najbolje diplomate u zemlji”.

Iako spada u  najmlađa ministarstva spoljnih poslova, kosovska diplomatija  je veteran u internacionalizaciji kosovskog pitanja kao državotvornog, a koje je još 1996. godine jasno postavljeno kao jedno od prioritetnih međunarodnih pitanja, pre svega za zapadne zemlje, na čelu sa SAD-om, Nemačkom i Velikom Britanijom. Ove zemlje su i danas ostale najvažniji partneri Kosovu u podršci za lobiranje novih priznanja Kosova kao samostalne države. Kosovo danas ima 22 diplomatske misije i 14 konzulata, mahom u ključnim i razvijenim zemljama Zapada, kao i u regionu. Posebnu pažnju poklanja digitalnoj diplomatiji koja je za srpsku javnost “postala vidljiva” tek u finišu snažnog lobiranja za prijem Kosova u UNESCO. Ipak, Kosovu su 10. novembra nedostajala tri glasa od potrebnih 95 da bi postalo članica najvažnije svetske organizacije za nauku, tehnnologiju i kulturno nasleđe, uprkos ranijoj preporuci Izvršnog saveta da “UNESCO prizna Republiku Kosovo”. Više o aktivnostima digitalne diplomatije Kosova možete pratiti na našoj posebnoj tematskoj stranici “Lobiranje kosovske diplomatije”.

http://kossev.info/strana/arhiva/potpisan_sporazum_%E2%80%9Cdigitalna_albanija_i_digitalno_kosovo%E2%80%9D/7209