Facebook Instagram Linkedin Twitter Youtube
Blog

Гујон: Србија је земља уметника, научника, и људи који стварају своју будућност

Гујон:-Србија-је-земља-уметника,-научника,-и-људи-који-стварају-своју-будућност
Гујон: Србија је земља уметника, научника, и људи који стварају своју будућност

Канцеларија за јавну и културну дипломатију потписала је Меморандум о сарадњи са креативно иновативним центром Ложионица. Како је изјавио директор Канцеларије Арно Гујон, циљ овог партнерства је да се подржи развој српске културне и креативне сцене кроз његову промоцију у свету.

Гујон је истакао да Ложионица није само један центар, већ симбол који показује да Србија не мора да бира између традиције и иновација и да може успешно да их повезује.

„Подржавати овакве пројекте значи веровати у Србију и њене људе. Морам да напоменем да је сектор креативних индустрија више него важан, јер је то доказ да Србија има будућност засновану на знању, култури и иновацијама. Овај сектор у претходним годинама чинио је између 5,8% и 6,3% БДП-а, док је извоз креативног сектора порастао за невероватних 80 одсто. То нису само бројке, то је одраз огромне енергије, знања и талента који постоји у Србији“, рекао је Гујон.

Он је додао да је један од задатака Канцеларије на чијем је челу,  међународна промоција оваквих иницијатива.

„Берлин је један од водећих европских центара креативних индустрија, и зато ћемо управо тамо, на Институту за културну дипломатију, представити Србију као поузданог и иновативног партнера. Желимо да свет упозна Србију не само као туристичку дестинацију, већ и као земљу уметника, научника и људи који стварају своју будућност“, навео је он.

Гујон је најавио и да је у плану да се на свечано отварање Ложионице, иначе првог центра креативних индустрија у Србији и региону, позову и инострани медији, како би се на лицу места уверили у њен значај и потенцијал и те информације пласирали у светским медијима.

Ана Илић директорка Ложионице и челница националне платформе Србија ствара истиче да је важно бити окружен партнерима који препознају значај и моћ креативности да унапређује модерно друштво.

”Стратешка сарадња и подршка Канцеларије за јавну и културну дипломатију важан је додатни искорак у правцу интернационализације наших капацитета, талената и идеја. Ложионица је много више од простора, она је замишљена као платформа која умрежава и истовремено брише границе између уметности, технологија и бизниса. Заједничким пројектима, резиденцијама, међународним разменама и стратешком промоцијом, показаћемо да Србија има снажан креативни потенцијал и да културна дипломатија није луксуз, већ неопходан алат савремене међународне комуникације”, каже Илић. 

Diplomatic portal

Launched in December 2015, by Belgrade initiative for Digital and Public Diplomacy, BIDD,  the Diplomatic Portal is a gateway to easily accessible information and certain online facilities at the service of diplomatic missions, consular posts and international organizations in Serbia.

It aims to be an important information channel from and for MFA Serbia and Foreign Diplomatic Missions in Serbia, increase interaction among the Diplomatic Corps, promote Public Diplomacy to Serbian citizens and serve as a platform for connecting diplomats living in Belgrade. In this newly updated version of the Diplomatic Portal, you will also find information about the latest news from the Ministry, diplomatic news from the Embassies and International Organizations, such as seminars, workshops, film festivals, sport tournaments or concerts that are of relevance to the Diplomatic Corps in Belgrade as well as National Days and Presentation of Credentials.

The Diplomatic Portal website https://diplomaticportal.bidd.org.rs  contains the following sections:

-News (directly from the MFA’s homepage)
– Directory of the Ministry Personnel
-Diplomatic events
-Latest News from the Ministry
-National Days
-Presentation of Credentials
-Diplomatic Guide
-Belgrade Guide-2015

While the portal will be up-dated regularly by the information, the diplomatic missions are also invited to update Diplomatic News, National Days, Presentation of Credentials modules regularly.

If you have any questions, feedback or requests for updates, send an e-mail to info@diplomaticportal.bidd.org.rs

A local spark, a global fire: Strait of Hormuz

It’s easy to overlook a narrow stretch of water on the world map—but the Strait of Hormuz is anything but insignificant. Located between the Persian Gulf and the Gulf of Oman, this slim maritime corridor—just 21 nautical miles wide at its narrowest point—serves as a vital artery for global energy flows. To put this into perspective, nearly 20% of the world’s oil supply—approximately 17 million barrels per day—flows through these waters. It’s not just oil, either. Massive volumes of liquefied natural gas (LNG) also rely on safe passage through the strait.

If this route were to be shut down—whether by war, politics or intentional blockade— the impact would be felt far beyond the region. It would be global, immediate, and deeply disruptive on multiple fronts: economic, geopolitical, and strategic.

Economic Shockwaves: More Than Just Rising Prices

The first and most obvious consequence would, of course, be skyrocketing energy prices. Countries like Saudi Arabia, Iraq, the UAE, and Kuwait move the bulk of their crude oil exports through Hormuz. A blockade would stop supply lines, pushing oil prices through the roof. Some analysts believe prices could surge beyond $150 per barrel if the closure were to last.

But this isn’t just a Gulf-region issue. Energy-hungry nations like India, Japan, South Korea, and especially China—major importers of Gulf oil—would feel the shock instantly. Even countries with backup oil supplies wouldn’t be safe for long. A longer shutdown could push already struggling economies into a serious downturn.

Geopolitical Chain Reactions

Let’s be frank—any closure would almost certainly involve Iran. Geographically and politically, Teheran holds a strong card here. Its Revolutionary Guard Corps (IRGC) has long warned it could shut down Hormuz if pushed too far, and their ships are already active and well-positioned in the region.

If that threat became reality, the U.S.—with its Fifth Fleet stationed nearby—would likely respond with force. European allies like the UK and France, along with regional powers like Saudi Arabia, wouldn’t sit this one out either. What starts as a blockade could escalate quickly into a wider regional conflict, potentially dragging in Bahrein, Yemen, and proxy forces. The result? A Middle East on edge, and international diplomacy under extreme pressure.

Beyond Oil: Trade Disruptions and Unsafe Seas

People often forget that Hormuz isn’t just an energy corridor. It’s also a busy trade route for countless other goods—everything from foodstuffs to industrial equipment. A shutdown would ripple across global shipping networks. Ship insurance would get much more expensive. Trade routes would have to change rapidly. Deliveries would be delayed, and entire supply chains could stall.

Shipping companies might avoid the region entirely, rerouting through longer, more expensive paths. Ports in the Red Sea or the Indian Ocean could serve as backups, but they aren’t equipped to handle sudden surges. Think of the 2021. Suez Canal blockage—now multiply the impact. That’s what we’re looking at.

Are There Alternatives? Yes… But They’re Not Enough

To be fair, some countries have tried to reduce their dependency on Hormuz. The UAE’s pipeline to the Gulf of Oman and Saudi Arabia’s line to the Red Sea offer partial workarounds. But let’s be clear: they cover only a fraction of the total flow that typically goes through Hormuz.

In a crisis, the international community would scramble to keep the strait open. NATO, regional coalitions, and perhaps even neutral actors would step in. There’d be more patrols, more diplomacy, and likely some intense behind-the-scenes negotiations—maybe through Oman, Switzerland, or another trusted mediator.

…to conclude

The closure of the Strait of Hormuz wouldn’t be some isolated regional flare-up—it would be a global emergency. Energy prices would jump, political tensions would rise, and the effects would be felt everywhere—from gas stations to grocery stores.

This possible crisis shows a bigger problem: the world still depends too much on risky, narrow routes. If we want to avoid this scenario, diversification, international cooperation, and proactive diplomacy aren’t optional—they’re essential.

Tamara Ocel

 

Conference “Diplomacy and Religion” at the French Institute in Belgrade

On June 16, 2025, the Belgrade Initiative for Public and Digital Diplomacy intended a thought-provoking conference titled “Diplomacy and Religion” at the French Institute in Belgrade bidd.org.rs+7bidd.org.rs+7bidd.org.rs+7.

🎙️ Event Highlights:

  • The event brought together diplomats, scholars, and religious leaders, fostering a conversation on how religion influences international relations and public diplomacy.

  • Speakers explored topics such as the role of religious identity in diplomatic engagement, strategies for interfaith dialogue, and the ethical dimensions of faith in global policy-making.

  • The program emphasized how religious values and institutions can shape both formal diplomatic channels and informal networks, especially in culturally diverse and regionally sensitive contexts.

Why It Matters:

  • Religious dynamics remain a powerful undercurrent in today’s global affairs—from shaping public sentiment to influencing state-to-state relations.

  • Understanding how various faith communities operate helps diplomats build bridges, manage tensions, and engage authentic cultural communication.

  • In places like the Balkans, where religion often overlaps with national identity, such insights are vital for mediators, cultural attachés, and NGOs aiming to design informed policies and outreach.

For the Reader:

Think of religion not just as a matter of belief, but as a component of soft power—a tool that can both facilitate dialogue and, if misunderstood, escalate conflict. This conference highlighted the importance of:

  1. Interfaith diplomacy: crafting respectful and inclusive spaces for exchange.

  2. Cultural literacy: diplomats gaining fluency in religious traditions and sensitivities.

  3. Ethical communication: aligning messaging with values of tolerance and mutual respect.

Predavanje: Diplomatija i religija

 

Konferencija “Diplomatija i religija” na Francuskom institutu

Tamara Ocel

Арно Гујон разговарао о КиМ са Тристаном Азбејем мађарским званичником задуженим за помоћ прогоњеним хришћанима

Арно-Гујон-разговарао-о-КиМ-са-Тристаном-Азбејем-мађарским-званичником-задуженим-за-помоћ-прогоњеним-хришћанима
Арно Гујон разговарао о КиМ са Тристаном Азбејем мађарским званичником задуженим за помоћ прогоњеним хришћанима

Током службене посете Мађарској, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон састао се са Тристаном Азбејем, државним секретаром Владе Мађарске задуженим за помоћ прогоњеним хришћанима.

Гујон је истакао да га са Азбејем повезује не само иста мисија, већ и исто порекло; обојица су рођени у Француској, али су свој живот посветили заштити хришћана који страдају због своје вере, као и очувању њиховог достојанства, културе и духовног идентитета тамо где су најугроженији.

„Драго ми је што сам имао прилику да се сретнем са Тристаном Азбејем, човеком који, као и ја, верује да помоћ најугроженијима није само хуманитарна обавеза, већ и морална дужност. У времену када се прогон хришћана дешава у срцу Европе, на Косову и Метохији важно је да солидарност не остане само на речима, већ да буде показана конкретним делима“, поручио је Гујон.

Гујон је информисао Азбеја о вишедеценијском прогону српског православног становништва на Косову и Метохији као и о континуираном и системском уништавању и присвајању хришћанских верских објеката и сакралних споменика од стране албанских сепаратиста у јужној српској покрајни.

„Потребно је више међународне пажње, солидарности и истине о страдању Срба на Косову и Метохији“, закључио је Гујон.

Током службене посете Мађарској, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон одржао је предавање студентима угледног Матхијас Корвинус Колегијума, који похађа више од 7.800 студената из читавог региона. Такође, дао је интервју за познату мађарску телевизију Хир ТВ и састао се са Золтаном Ковачем, портпаролом Владе Мађарске за међународну јавност и једним од водећих стратега комуникације у кабинету премијера Виктора Орбана.

Гујон у Будимпешти одржао предавање студентима угледног мађарског универзитета Матхијас Корвинус Колегијум

Гујон-у-Будимпешти-одржао-предавање-студентима-угледног-мађарског-универзитета-Матхијас-Корвинус-Колегијум
Гујон у Будимпешти одржао предавање студентима угледног мађарског универзитета Матхијас Корвинус Колегијум

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, одржао је данас предавање о српско-мађарским односима на угледном Матхијас Корвинус Колегијуму у Будимпешти, који похађа преко 7.800 студената из целог региона.

На почетку обраћања, Гујон је истакао да је живећи две деценије у Србији увидео да је српско-мађарско пријатељство једна од најневероватнијих прича у историји Европе, од дугог историјског неповерења и сукоба, до искреног савезништва и дубоке сарадње.

„На чело Србије и Мађарске дошли су људи који су схватили да историја није ту да нас осуђује, већ да нас учи. Председници Виктор Орбан и Александар Вучић су различитог порекла, али исте визије. Представници два народа који су кроз историју били и на супротним странама али који данас стоје раме уз раме. Они су изградили мост не речима, већ делима“, рекао је Гујон.

Гујон је нагласио да је Мађарска данас стратешки, политички и економски партнер Србије.

„Веза две земље постаје све чвршћа. Раздаљина све мања. Гради се брза пруга Београд–Будимпешта, први пројекат тог обима у овом делу Европе. Мађарска чува српски гас у својим складиштима, а Србија јој помаже у прекопотребној енергетској диверзификацији. Мађарска је најгласнији савезник Србије у Бриселу. Она подржава проширење Европске уније у корист Србије“,закључује он.

Говорећи о бројним изазовима са којим се Европа данас сусреће, Гујон се осврнуо и на свеприсутну кризу идентитета, вредности и смисла која прети да европски континент уништи изнута.

„Европа која је некад стајала на стубовима породице, вере, културе и заједништва, данас се све више ломи под притиском WOKE идеологије где нестају полови, нестају нације, нестају традиционалне породице, а са њима нестаје човек каквог смо познавали. Истовремено, Европа је изложена великом таласу миграција. Не оним природним и контролисаним, већ оним диригованим и масовним“, упозорио је Гујон.

Он је рекао да се у таквом времену, појављују људи који не прихватају наметнути став да традиционалне вредности морају да нестану да би једна држава била модерна. Да ти људи не пристају на то да изгубе себе и свој идентитет.

„То су људи попут председника Вучића и премијера Орбана. Оба су предводници модерног европског суверенизма и оба су снажни гласови породичних и патриотских вредности. Они знају да не постоји суверенитет држава без храбрости њихових лидера да га бране. Зато су обојица на удару лево-либералних снага. Зато ово што видимо данас између Србије и Мађарске, није само партнерство. Није само политика. То је нова нада. То је модел и узор. Савез оних који су одлучили да ће сами писати своју судбину и да неће дозволити да им је други пишу у туђим канцеларијама“, закључио је Гујон.

Гујон је после предавања учествовао на панел дискусији Центра за европске студије овог универзитета на којој је говорио о будућности европског проширења на Западни Балкан. Предавање на Матхијас Корвинус Колегијуму било је намењено студентима који се већ данас образују да постану будући креатори јавних политика, лидери у привреди, дипломате и доносиоци одлука, генерацији која ће у наредним деценијама обликовати будућност Мађарске.

Гујон у Будимпешти разговарао са Золтаном Ковачом портпарлом Виктора Орбана о сарадњи у области јавне и дигиталне дипломатије

Гујон-у-Будимпешти-разговарао-са-Золтаном-Ковачом-портпарлом-Виктора-Орбана-о-сарадњи-у-области-јавне-и-дигиталне-дипломатије
Гујон у Будимпешти разговарао са Золтаном Ковачом портпарлом Виктора Орбана о сарадњи у области јавне и дигиталне дипломатије

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Републике Србије, Арно Гујон, састао се данас у Будимпешти са Золтаном Ковачем, портпаролом за међународну јавност мађарског премијера Виктора Орбана. Саговорници су разменили искуства у раду у сфери дигиталних комуникација које данас постају важно средство у остварењу државних интереса.

На састанку је разговарано о заједничким пројектима Србије и Мађарске у овој области.

„Повезивање Србије и Мађарске кроз велике пројекте, попут брзе пруге Београд–Будимпешта и гасног интерконектора  мора пратити и изградња комуникационих мостова који ће подржати тај развој. Србија и Мађарска могу заједно радити на унапређењу техника дигиталне комуникације,” рекао је Гујон после састанка.

Он је додао да дигитална дипломатија не сме бити само реакција на кризе, већ проактиван алат у заштити државних интереса али и идентитета, вредности и истине.

„У времену када тишина може бити опаснија од лажи, бити јасан, присутан и доследан у дигиталном простору значи бити одговоран према свом народу“, поручио је Гујон.

Током службене посете Мађарској, Гујон ће одржати предавање студентима угледног Матхијас Корвинус Колегијума који похађа преко 7.800 студената из целог региона.

Он ће такође дати интервју за познату мађарску телевизији Хир и недељник Мандинер и састаће се са државним секретаром за помоћ прогоњеним хришћанима Тристаном Азбејем.

Konferencija “Diplomatija i religija” na Francuskom institutu

Bili smo u prilici da u ponedeljak, 16. juna, u okviru Francuskog instituta u Beogradu, prisustvujemo konferenciji na temu “Diplomatija i religija” održanoj od strane Žan-Kristofa Posela, francuskog diplomate i stručnjaka za verska pitanja.

Institut je ugostio strane ambasadore u Srbiji, predstavnike udruženja i organizacija, studente, ali i mnoge zainteresovane građane Srbije i Francuske.

Žan-Kristof Posel iza sebe ima izvanrednu i dugogodišnju karijeru u oblastima diplomatije i politike. Bio je ambasador u Kataru, generalni konzul u Istanbulu, diplomatski savetnik ministra Brisa Ortefea, kao i član Opservatorije za sekularizam.

Na samom predavanju smo slušali o sukobima republike i crkve tokom Francuske revolucije i, između ostalog, o posebnom francuskom tumačenju pojma sekularizacije – laicitet (laïcité) koji se zasniva na razdvajanju države i crkve, dok je sloboda veroispovesti zagarantovana.

Takođe, kao neko ko je bio zadužen za polje Izraela i Palestine 1990-1992. godine i zamenik generalnog konzula u Jerusalimu, kao i prvi savetnik u Teheranu, imao je priliku da se upozna sa religijama i kulturama Bliskog Istoka i centralne Azije, te je na tu temu govorio o različitim strujama u Islamu i borbi za prevlast – “koja država je veći i bolji Musliman” kao i ekstremizme koje je to pitanje iznedrilo.

Na kraju predavanja je zaključeno da religija više ne sme biti izvor sukoba i prepreka u međunarodnim odnosima, kao i da je sloboda veroispovesti ključna semantika modernog doba.

Tamara Ocel

17.06.2025.

Žan Pol Bled održao predavanje u čast 180 godina diplomatije između Francuske i Srbije

Meka moć kroz kulturu *Soft power through culture*

Kultura kao dominantan oblik meke moći – zašto je to tako?

Meka moć nije prinudna, ona uključuje širenje kulture, političkih vrednosti i pokazivanje legitimiteta spoljne politike jedne zemlje.

Onda, kada upotreba vojne sile i ekonomskih pritisaka nisu glavni oslonac međunarodnih odnosa, meka moć doživljava uspon kao prihvatljiva alatka svetske politike.

Ovaj oblik moći u međunarodnim odnosima ustanovile su i najviše eksploatisale SAD, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Rusija, Kina i Indija… Bio je veoma poželjan i efikasan nakon drugog svetskog rata, kada je trebalo vratiti poverenje i komunikaciju sa poraženim Nemcima i Japancima. Tada je trebalo fascinirati osiromašene građane Evrope ’’zapadnim  načinom života’’, rok i džez muzikom, velikim limuzinama, raskošnim filmovima.

Kulturološka meka moć jedne države predstavlja njenu sposobnost da vrednosti i kulturu zemlje promoviše, objasni i približi narodu iz drugih predela sveta. U njenoj osnovi su ideološka nenametljivost, spontanost i dopadljivost što je čini idealnom podlogom za upoznavanje i povezivanje naroda i kultura u međunarodnim okvirima.

Radi odgovora na  pitanje sa početka, napravićemo poređenje između meke moći u kulturi i politici.

Meka moć, promovisana kroz kulturu, dopire do ljudi na nivou emocija i subjektivnog osećaja. Kulturni sadržaji, kroz filmove, muziku, književnost i umetnost, dosežu do stanovnika drugih zemalja ne samo sa ciljem da poštuju i visoko uvažavaju  njihov sistem vrednosti, već i da nastoje da ga primenjuju u svojim sredinama.

Sa druge strane, politička meka moć može biti nametljiva, izazvati podozrivost i nepoverenje i često dovodi do podela.

Svoj bezvremenski okvir kultura lako opravdava kroz svoje proizvode – filmove, jezik, putovanja – sve što čoveku zauvek ostaje u sećanju. Obrnuto, politička propaganda (ukoliko ne dosegne sopstveni ekstremizam) često zastareva i gubi na značaju.

Na primer, iako je politička meka moć SSSR-a često izazivala otpor i neretko se danas posmatra sa negativne istorijske strane, meka moć u kulturi SSSR-a, od baleta, klasične muzike, sporta, pa sve do astronomije, ostavila je ogroman uticaj na kulturu 20. veka i ostala je zapamćena i cenjena među narodima u svetu.

Internet i brz dotok informacija olakšali su popularizaciju vrednosti država. Sada više nije važno u kom delu sveta živite, putem interneta, medija i društvenih mreža, sadržaji i trendovi viralno dopiru do svih: preko Tik Toka, Instagrama, Youtube-a…

Nepretenciozna i pitoma, kultura ne prisiljava na simpatije, već ostaje na izboru ljudi, dok politika ima i dozu “prisile”, ne samo nasilne (tvrdomoćne), već i vid prisile društva, kao poziv na istomišlje. Kultura ne traži odabir strane, ne zahteva lojalnost, nego funkcioniše na principu dobrovoljnosti, što je, dovoljan razlog prihvatanja.

Kultura ne određuje šta treba da mislimo – ona nam pokazuje kako drugi ljudi žive, osećaju i stvaraju.

Ko sve može promovisati kulturu jedne zemlje?

Najkraći odgovor je, svi građani institucije.

Na primer, ako nas stranac zaustavi na ulici i pita gde može da proba tradicionalnu srpsku hranu, a mi ga uputimo na restoran domaće kuhinje – mi smo sproveli jedan vid kulturološke meke moći i izvršili promociju vrednosti svoje zemlje. Mi smo tada javne diplomate, koje doprinose mekoj moći svoje zemlje.

Osim nas, to svakondnevno rade naši sportisti, umetnici, ili naučnici, koji svoju zemlju predstavljaju u svetu kao njeni kulturni ambasadori, a pošto ih narod već voli, oni uživaju veliko poverenje i kredibilitet u matičnoj zemlji – idealan primer za to u Srbiji je Novak Đoković.

Sjajan primer meke moći u kulturi jeste viševekovna praksa Kine u vidu poklanjanja pandi. “Panda diplomacy” datira još iz VII veka, kada su se pande poklanjale carevima kao simbol mira i prijateljstva. Recimo, 1972. Kina je poklonila pandu tadašnjem predsedniku SAD-a, Ričardu Niksonu, sa ciljem otopljavanja i poboljšanja odnosa dveju zemalja.

Iako je izuzetno moćna alatka, meka moć kroz kulturu nije uvek dobronamerna i etička. Važno je prosuditi kada su empatija i tolerancija među narodima iskrena namera, a kada je u pitanju samo propaganda jedne države.

Zaključila bih da kultura nema zapovedni ton, ona je samo prikaz života drugih, a na nama je da odlučimo o participaciji.

 

Tamara Ocel

14.06.2025.

Ruska meka moć Novi koncept

Гујон: Србија угостила 30 режисера из 12 земаља

Гујон:-Србија-угостила-30-режисера-из-12-земаља
Гујон: Србија угостила 30 режисера из 12 земаља

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон угостио је вечерас у Београду 30 редитеља из 12 земаља и том приликом разговарао са њима о важности очувања домаће кинематографије у ери глобализације.

Гујон је за госте из иностранства приредио вечеру у традиционалном амбијенту српске кафане месту где се традиција, уметност и гостопримство спајају у аутентично и културно искуство.

„У ери кад се кинематографија униформизује, где светски блокбастери прете домаћим филмовима, важно је истаћи аутентичност. Српска кинематографија је посебна, јединствена у Европи са својим специфичним хумором, сатиром и уметничким приступом. Наши гости већ врло добро познају српску кинематографију као и њен допринос балканском и европском филму. Драго ми је што су овом приликом дошли у Србију да се упознају са земљом и народом који су је створили“, рекао је Гујон.

Гујон је нагласио да се филмска индустрија у Србији последњу деценију развија енормном брзином захваљујући напорима и подршци председника Републике Србије Александра Вучића и државних органа.

„Овакви сусрети су одлична прилика да покажемо колико смо напредовали последњиx година. Филмска култура јесте јединствен израз једног народа али није лишена страних утицаја који је обогаћују и употпуњују. Надам се да ће страни режисери то препознати и да ће њихов доживљај модерне Србије укорењене у својим традицијама позитивно утицати на њихова будућа остварења која ће чинити аутентичну размену различитих наслеђа“, закључио је Гујон.

Режисери из Европе и Америке бораве у Београду поводом првог Балканског фестивала филмске режије (БФФР) који се одржава од 10. до 14. јуна у МТС Дворани, Дому омладине Београда и Биоскопу Звезда уз покровитељство Канцеларије за јавну и културну дипломатију, Владе Републике Србије.

123...285Page 1 of 285

Канцеларија за јавну и културну дипломатију