Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон оценио је у интервјуу за утицајни мађарски недељник Мандинер да то што Србија и поред импресивног економског раста и бројних реформи не напредује брже ка чланству у Европској унији јасно показује да пријем у Европску унију није само питање економије, већ и политике и геополитичких интереса.

Гујон је у интервјуу истакао да је Србија остварила значајан економски напредак у последњој деценији. Подсетио је да је БДП Србије између 2020. и 2025. растао просечно четири одсто годишње, што је чак 2,5 пута брже од просека ЕУ, и да по тим економским параметрима парира са државама које имају највећи раст у ЕУ попут Ирске и Пољске.

„Све то јасно показује како улазак Србије у Европску унију није питање економије, већ пре свега политике и геополитике. Цео Западни Балкан, са својих 15 до 18 милиона становника, „кап је у мору“ у поређењу са 450 милиона грађана ЕУ, и не би донео никакву драматичну промену ни демографски, ни политички, ни економски када би нас све одједном примили“, нагласио је Гујон, додавши да је „Србија данас економски и реформски на далеко вишем нивоу и много спремнија него што су то биле Бугарска или Румунија када су постале чланице Европске уније“.

Управо зато, наводи Гујон, политичка питања, попут односа Београда и Приштине, често коче процес проширења. Он је подсетио да је Приштина више пута одбила да преговара са српском владом и да није испунила обавезе из 2013. о формирању Заједнице српских општина.

„Иако испуњавање поглавља 35 не зависи само од нас, него и од Приштине, забрињава што се неке европске државе гласно позивају на међународно право и суверенитет, али то очигледно не важи када је реч о Србији и њеној покрајини Косову и Метохији“, рекао је Гујон.

Поводом чињенице да је Европска унија отворила са Србијом посебно поглавље 35, које се тиче Косова и Метохије, и да од решавања тог питања зависи цео процес приступања, Гујон је поручио: „ЕУ не може да тражи од нас да признамо независно Косово, када ни пет њених чланица Шпанија, Словачка, Румунија, Грчка и Кипар о томе не желе ни да разговарају.“

У интервјуу за Мандинер Гујон је указао и на то да процес приступања повремено износи на површину неспоразуме, па је зато посебно важно што Србија тесно сарађује са Мађарском, јер „ова земља и овај народ разумеју Србију“.

На сугестију новинара Мандинера да би управо блиски односи Србије и Мађарске могли бити прећутна политичка препрека српској интеграцији, јер Брисел не жели да Орбанова политика добије још једног савезника, Гујон је одговорио да када би то било тачно, онда би то било кратковидо.

„Идеологије долазе и одлазе, за 50 година о свету ћемо мислити потпуно другачије него сада. Али националне државе и културе остају с нама, и ако их ујединимо у савез, само можемо бити јачи. То је била визија Европе Шарла де Гола, а не неког чудног, лево-либералног клуба,“ закључио је Гујон.

Канцеларија за јавну и културну дипломатију потписала је Меморандум о сарадњи са креативно иновативним центром Ложионица. Како је изјавио директор Канцеларије Арно Гујон, циљ овог партнерства је да се подржи развој српске културне и креативне сцене кроз његову промоцију у свету.

Гујон је истакао да Ложионица није само један центар, већ симбол који показује да Србија не мора да бира између традиције и иновација и да може успешно да их повезује.

„Подржавати овакве пројекте значи веровати у Србију и њене људе. Морам да напоменем да је сектор креативних индустрија више него важан, јер је то доказ да Србија има будућност засновану на знању, култури и иновацијама. Овај сектор у претходним годинама чинио је између 5,8% и 6,3% БДП-а, док је извоз креативног сектора порастао за невероватних 80 одсто. То нису само бројке, то је одраз огромне енергије, знања и талента који постоји у Србији“, рекао је Гујон.

Он је додао да је један од задатака Канцеларије на чијем је челу,  међународна промоција оваквих иницијатива.

„Берлин је један од водећих европских центара креативних индустрија, и зато ћемо управо тамо, на Институту за културну дипломатију, представити Србију као поузданог и иновативног партнера. Желимо да свет упозна Србију не само као туристичку дестинацију, већ и као земљу уметника, научника и људи који стварају своју будућност“, навео је он.

Гујон је најавио и да је у плану да се на свечано отварање Ложионице, иначе првог центра креативних индустрија у Србији и региону, позову и инострани медији, како би се на лицу места уверили у њен значај и потенцијал и те информације пласирали у светским медијима.

Ана Илић директорка Ложионице и челница националне платформе Србија ствара истиче да је важно бити окружен партнерима који препознају значај и моћ креативности да унапређује модерно друштво.

”Стратешка сарадња и подршка Канцеларије за јавну и културну дипломатију важан је додатни искорак у правцу интернационализације наших капацитета, талената и идеја. Ложионица је много више од простора, она је замишљена као платформа која умрежава и истовремено брише границе између уметности, технологија и бизниса. Заједничким пројектима, резиденцијама, међународним разменама и стратешком промоцијом, показаћемо да Србија има снажан креативни потенцијал и да културна дипломатија није луксуз, већ неопходан алат савремене међународне комуникације”, каже Илић. 

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, одржао је данас предавање о српско-мађарским односима на угледном Матхијас Корвинус Колегијуму у Будимпешти, који похађа преко 7.800 студената из целог региона.

На почетку обраћања, Гујон је истакао да је живећи две деценије у Србији увидео да је српско-мађарско пријатељство једна од најневероватнијих прича у историји Европе, од дугог историјског неповерења и сукоба, до искреног савезништва и дубоке сарадње.

„На чело Србије и Мађарске дошли су људи који су схватили да историја није ту да нас осуђује, већ да нас учи. Председници Виктор Орбан и Александар Вучић су различитог порекла, али исте визије. Представници два народа који су кроз историју били и на супротним странама али који данас стоје раме уз раме. Они су изградили мост не речима, већ делима“, рекао је Гујон.

Гујон је нагласио да је Мађарска данас стратешки, политички и економски партнер Србије.

„Веза две земље постаје све чвршћа. Раздаљина све мања. Гради се брза пруга Београд–Будимпешта, први пројекат тог обима у овом делу Европе. Мађарска чува српски гас у својим складиштима, а Србија јој помаже у прекопотребној енергетској диверзификацији. Мађарска је најгласнији савезник Србије у Бриселу. Она подржава проширење Европске уније у корист Србије“,закључује он.

Говорећи о бројним изазовима са којим се Европа данас сусреће, Гујон се осврнуо и на свеприсутну кризу идентитета, вредности и смисла која прети да европски континент уништи изнута.

„Европа која је некад стајала на стубовима породице, вере, културе и заједништва, данас се све више ломи под притиском WOKE идеологије где нестају полови, нестају нације, нестају традиционалне породице, а са њима нестаје човек каквог смо познавали. Истовремено, Европа је изложена великом таласу миграција. Не оним природним и контролисаним, већ оним диригованим и масовним“, упозорио је Гујон.

Он је рекао да се у таквом времену, појављују људи који не прихватају наметнути став да традиционалне вредности морају да нестану да би једна држава била модерна. Да ти људи не пристају на то да изгубе себе и свој идентитет.

„То су људи попут председника Вучића и премијера Орбана. Оба су предводници модерног европског суверенизма и оба су снажни гласови породичних и патриотских вредности. Они знају да не постоји суверенитет држава без храбрости њихових лидера да га бране. Зато су обојица на удару лево-либералних снага. Зато ово што видимо данас између Србије и Мађарске, није само партнерство. Није само политика. То је нова нада. То је модел и узор. Савез оних који су одлучили да ће сами писати своју судбину и да неће дозволити да им је други пишу у туђим канцеларијама“, закључио је Гујон.

Гујон је после предавања учествовао на панел дискусији Центра за европске студије овог универзитета на којој је говорио о будућности европског проширења на Западни Балкан. Предавање на Матхијас Корвинус Колегијуму било је намењено студентима који се већ данас образују да постану будући креатори јавних политика, лидери у привреди, дипломате и доносиоци одлука, генерацији која ће у наредним деценијама обликовати будућност Мађарске.

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Републике Србије, Арно Гујон, састао се данас у Будимпешти са Золтаном Ковачем, портпаролом за међународну јавност мађарског премијера Виктора Орбана. Саговорници су разменили искуства у раду у сфери дигиталних комуникација које данас постају важно средство у остварењу државних интереса.

На састанку је разговарано о заједничким пројектима Србије и Мађарске у овој области.

„Повезивање Србије и Мађарске кроз велике пројекте, попут брзе пруге Београд–Будимпешта и гасног интерконектора  мора пратити и изградња комуникационих мостова који ће подржати тај развој. Србија и Мађарска могу заједно радити на унапређењу техника дигиталне комуникације,” рекао је Гујон после састанка.

Он је додао да дигитална дипломатија не сме бити само реакција на кризе, већ проактиван алат у заштити државних интереса али и идентитета, вредности и истине.

„У времену када тишина може бити опаснија од лажи, бити јасан, присутан и доследан у дигиталном простору значи бити одговоран према свом народу“, поручио је Гујон.

Током службене посете Мађарској, Гујон ће одржати предавање студентима угледног Матхијас Корвинус Колегијума који похађа преко 7.800 студената из целог региона.

Он ће такође дати интервју за познату мађарску телевизији Хир и недељник Мандинер и састаће се са државним секретаром за помоћ прогоњеним хришћанима Тристаном Азбејем.