DIGITALNA DIPLOMATIJA – RAZVOJ, POJAM, IZAZOVI I MOGUĆNOSTI

DIGITALNA DIPLOMATIJA – RAZVOJ, POJAM, IZAZOVI I MOGUĆNOSTI

Proces globalizacije i razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) su doveli do promena na raznim poljima i do potrebe prilagođavanja savremenog društva novim izazovima. Povezanost sveta i brzi protok informacija su umnogome izmenili sliku sveta i uopšte funkcionisanje određenih sistema i obavljanje brojinih delatnosti. Tradicionalna diplomatija je takođe u tom talasu promena naišla na potrebu prilagođavanja i

Proces globalizacije i razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) su doveli do promena na raznim poljima i do potrebe prilagođavanja savremenog društva novim izazovima. Povezanost sveta i brzi protok informacija su umnogome izmenili sliku sveta i uopšte funkcionisanje određenih sistema i obavljanje brojinih delatnosti. Tradicionalna diplomatija je takođe u tom talasu promena naišla na potrebu prilagođavanja i usvajanja novih načina funkcionisanja. Danas smo svedoci da digitalna diplomatija predstavlja realnost savremenih diplomata i političara. Bitno je da naglasimo da ona nije zamena klasične diplomatije, već predstavlja dopunu procedurama tradicionalne diplomatije.

Pre nego što pristupim analizi digitalne diplomatije, potrebno je da se osvrnem i na pojam javne diplomatije. Termin javna diplomatija se najviše koristio za vreme hladnog rata, da bi po njegovom završetku više počeo da se koristi termin – meka sila (soft power). Termin meka sila je uveo Džozef Naj, profesor sa Harvardskog univerziteta, koji je bio i član administracije Bila Klintona. Naj u svojoj knjizi “Budućnost moći” navodi kako se klasična diplomatija (kabintetska diplomatija – koja je podrazumevala slanje poruka jednog vladara drugom kroz poverljive kanale komunikacije) postepeno dobijala oblike i javne diplomatije kroz nastojanje država da indirektno utiču na druge vlade. Na složenost javne diplomatije uticao je razvoj novih tehnologija, ali i pojava međuvladinih i transnacionalnih organizacija. Sada se komunikacija i uticaj šire i uključuju pored vlada država i javnost, društvo i nevladine organizacije.

Pojam digitalna diplomatija je prvi put opisan 2001. godine kao jedna od priča u gradu i hodnicima međunarodne diplomatije. Neki su definisali digitalnu diplomatiju kao rastuću upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) i platformi društvenih mreža u vođenju javne diplomatije. Oni koji usvajaju ovu definiciju veruju da se medij promenio, ali ne i poruka. Umesto da se poruka stranoj javnosti šalje preko radija, sada se sa njom komunicira preko twitter, facebook i youtube kanala. Ono što je jasno iz prvih definicija ovog pojma jeste da digitalna diplomatija predstavlja samo jedan od načina na koji diplomatija funkcioniše, ali zbog same složenosti i izbora alata koji su na raspolaganju savremenim dplomatama zahteva posebnu definiciju i analizu.

Važan segment digitalne diplomatije predstavlja i analiza dostupnih podataka, odnosno Big data koji predstavlja složen skup podataka čiji je najveći izvor upravo internet. Izazovi obrade Big data uključuju njihovo dobijanje, smeštanje, pretragu, deljenje, analizu i vizuelizaciju. Na internetu se danas može pronaći mnoštvo podataka iz kojih treba izvući korisne informacije pomoću kojih bi mogli da se predvide događaji kao što su recimo teroristički napadi. To za sada ipak nije moguće, ali na procesiranju Big data se napreduje svaki dan i to će uskoro predstavljati našu stvarnost.

Istraživanja su pokazala da se u svrhe digitalne diplomatija najviše koristi twitter, a zatim facebook i na kraju ostale mreže.

Slika 1.1 Najčešće platforme za digitalnu diplomatiju

Kada je twitter u pitanju, ovo su pet lidera na svetu koji imaju najviše pratilaca na twitter nalogu u 2016. godini. Kada pogledamo ovu tabelu, vidimo da Amerika i Indija, odnosno njihovi lideri imaju dosta dobru digitalnu strategiju.


Slika 2.1
Pet najpraćenijih lidera na svetu (Preuzeto sa Twiplomacy.com)

Ukoliko analiziramo praćenje organizacija na twitter-u, primećujemo da je broj pratilaca znatno manji nego kada su u pitanju personalizovani nalozi lidera. U svakom slučaju, Ujedinjenje Nacije drže prvo mesto sa 7 milona pratilaca.

Slika 2.2 Pet najpraćenijih organizacija na svetu (Preuzeto sa Twiplomacy.com)

 

Kada je reč o facebook-u, lideri su uglavnom lajkovani od strane istog broja korisnika kao i na twitteru, dok kod organizacija je statistika malo drugačija, tako da se Ujedinjene Nacije nalaze na 6. mestu po broju lajkova, dok je na prvom mestu UNICEF. Instagram je mreža koja tek dobija na značaju i uglavnom je više korišćena od strane organizacija, nego od strane personalizovanih naloga lidera.

Ukoliko neko želi da shvati obim fenomena digitalna diplomatija, svakako treba da obrati pažnju na digitalni mehanizam Stejt dipartmenta koji obuhvata više od 288 Facebook profila, 200 tvitter kanala i 125 You Tube kanala. Ovaj mehanizam predstavlja globalnu medijsku i digitalnu imperiju.

Digitalna diplomatija predstavlja realnost i potrebu koja u Srbiji nije još uvek u potpunosti shvaćena. Ono što je vrlo značajno jeste da takav način obavljanja diplomatskih aktivnosti je dosta jeftiniji, a da pritom stvara uticaj koji je veoma širok. Srbija zajedno sa drugim zemljama u regionu zaostaje u primeni digitalne diplomatije. Ono što Srbija ima jesu školovani inženjeri i aktivni korisnici mreža, međutim da bi postala zemlja koja ima ozbiljnu digitalnu diplomatsku strategiju potrebno je da postoji svest o potrebi digitalne diplomatije, kao i plan kako da se ona adekvatno razvije i upotrebi. Krajnji rezltat pravilne primene alata digitalne diplomatije je stvaranje meke moći u oblastima sporta, kulture, gastronomije, turizma, umetnosti, a sve to uz minimalna materijalna ulaganja se prenosi hiljadama i milionima umreženih stanovnika u svetu. Na taj način oni mogu čuti o kvalitetima i vrednostima koje Srbija poseduje, ali i postati potencijalni politički i ekonomski partneri.

 

Autorka Marija Milovanović, diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove, je članica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji

http://www.emins.org/srpski/news/article/digitalna-diplomatija-razvoj-pojam-izazovi-i-mogucnosti

 


Korišćeni izvori:

 

  • Dž.R.Beridž, Diplomatija teorija i praksa, Akademija za diplomatiju i bezbednost, Beograd 2008.
  • Džozef Naj, Budućnost moći, Arhipelag, Beograd 2012.
  • https://www.bidd.org.rs/dr-slobodan-vukcevic-izazovi-diplomatije-u-digitalnom-dobu/
  • http://srb.fondsk.ru/news/2013/11/23/goran-tesic-iavna-diplomatiia-meka-sila-i-big-data.html
  • https://digdipblog.com/countries-on-twitter-and-facebook/
  • https://www.bidd.org.rs/sta-je-digitalna-diplomatija-kako-se-moze-primeniti-u-srbiji/
  • http://institute-ei-ic.org/?page_id=160
Please follow and like us:

Generic selectors
Exact matches only
Search in title
Search in content
Search in posts
Search in pages

RSS BIDD

  • Astroturfing i botovi fenomeni na internetu širom sveta 18th April 2019
    “Poredeći naš slučaj sa zemljama u okruženju, možemo se „pohvaliti“ najrazvijenijom botovskom strukturom, i modus operandi naših botova ne nazire se u regionu ni u tragovima. Takođe, moramo biti prezicni i napomenuti da kada kažemo bot u Srbiji, pre svega mislimo na ljude uposlene od strane SNS-a. Iako i druge političke opcije imaju svoje vatrene […]
  • DFAT ‘struggling’ with digital diplomacy, former ambassador to Israel Dave Sharma says 17th April 2019
    Australia’s former ambassador to Israel has warned his old department that it risks irrelevance unless it overhauls its digital diplomacy and reporting. Key points: DFAT has ramped up its online presence and runs 249 active social media accounts But Dave Sharma suggests much of the material is formulaic and anaemic Australia’s former ambassador to Israel […]

RSS Diplo Portal Belgrade

  • Journées Molière – rencontres littéraires 18th April 2019
    L’Institut français organise chaque printemps les Journées Molières, rencontres consacrées à la littérature contemporaine francophone. Cette 11ème édition met en valeur la beauté de la musique des mots, la force de l’expression romanesque, l’univers de la bande dessinée. Choix Goncourt de la Serbie Les étudiants de Belgrade, Kragujevac, Niš et Novi Sad choisissent, sous le […]
  • Le consentement meurtrier 18th April 2019
    Entretien sur l’essai de Marc Crépon Le Consentement meurtrier interroge au plus profond les racines de la violence. Celle-ci ne se résume pas à son exercice dans certains cas extrêmes : meurtres ou guerres. Elle a pour origine ce qui en chacun de nous déjà commence à pervertir le lien nécessaire entre l’éthique et les […]

Catalog of Destroyed and Desecrated Churches in Kosovo ( VIDEO )

Most Viewed Posts

  • Twitter Suspends Hamas Accounts
    By ROBERT MACKEYLast Updated, Sunday, Jan. 19 | Several Twitter accounts used by the military wing of Hamas have been suspended by the social network in recent days, angering the Islamist militants and delighting Israel’s military. #Twitter has suspended the official account of #Hamas, a terrorist group that uses social media to threaten #Israel http://t.co/g1UxKc9fpf
  • Brain drain in Serbia today
    How does the Serbian government cope with the problem of brain drain today? The latest OECD publication, SOPEMI 2014 shows that 39 thousand persons emigrated in 2012 from Serbia to OECD countries only. (At the beginning of the global economic and financial crisis, the emigration from Serbia to OECD countries amounted to 27,000 in 2008.)

How Belgrade based diplomats use Digital Diplomacy and Internet 2016

Diplo Portal Belgrade

Please follow and like us:
Scroll Up
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com

Enjoy this blog? Please spread the word :)