Kako je Ukrajina izgradila digitalnu platformu za efikasniju isporuku javnih usluga, kao i nacionalne odbrane

50

Pre ruske invazije na Ukrajinu, tehnologija je već bila sve veći deo ukrajinske ekonomije i bila je centralna za viziju vlade da ponovo zamisli način na koji građani i preduzeća komuniciraju sa državom u digitalnoj eri: bez papira, bez gotovine i bez birokratije. Čak i pre konikta, mi u vladi smo verovali da tehnologija drži obećanje da će učiniti vladu transparentnijom, ushićenijom i odgovornijom, osnažiti građane, povećati učešće i boriti se protiv korupcije.

Međutim, tehnologija je postala još centralnija za pomoć zemlji u odbrani i ublažavanju eect ruskih napada na civile. Kao rezultat toga, Ukrajina se pojavila kao vodeći primer digitalnih inovacija i elastičnosti suočena sa izazovima, posebno kroz svoja gov-tech rešenja, koristeći kapacitete digitalnog upravljanja za održavanje osnovnih funkcija upravljanja u kriznim situacijama i pokazivanje snažnog slučaja za digitalne javne inovacije za podršku svom narodu. Digitalna vlada igra centralnu ulogu u sposobnosti Ukrajine da nastavi da se bori za svoje postojanje i odgovori agresoru.

Liderstvo za digitalnu transformaciju

Promene počinju vođstvom. Mnogo pre invazije, predsednik Zelenskyy je vodio kampanju o izgradnji “države u pametnom telefonu”, sa ciljem da se smanje papirologija, birokratija i korupcija emuliranjem modela isporuke poslovnih usluga tehnološkim kompanijama kao što su Uber i Airbnb. Važna institucionalna mera u osvesti ove vizije bila je stvaranje Ministarstva za digitalnu transformaciju, samostalnog ministarstva na čelu sa vicepremijerom Mihailom Fedorovim. Mikhailo je ušao u vladu iz marketinga bez političkog ili vladinog iskustva i sa sobom doveo tim mladih, tehnološki savitljivih ljudi motivisanih da naprave promene (oko 50 procenata ministarstva sta nije imalo iskustva u državnim službama). Pored toga, napravljen je i sistem glavnih ocera digitalne transformacije (CDTOs) sa imenovanjima u svakoj agenciji na svim nivoima, od nacionalnih do regionalnih, odgovornih za digitalnu transformaciju na terenu.

Uvođenje platforme za e-upravljanje “Diia” 2020. godine označilo je značajnu prekretnicu u određivanju prioriteta u isporuci javnih servisa po principima digitalnog-rst i mobilnog-rst. Diia, što znači “Akcija” na ukrajinskom, predstavljala je sveobuhvatan digitalni ekosistem, omogućavajući građanima pristup digitalnim verzijama osnovnih dokumenata: nacionalnoj ličnoj karti, pasošu, studentskoj ličnoj karti, vozačkoj dozvoli, certikatu za registraciju vozila, polisi osiguranja vozila, poreskom broju, migrantskom certikatu, COVID certikatu i penzionom certikatu. Ukrajina je postala zemlja RST u svetu sa digitalnim pasošem koji je služio kao puna pravna analogija običnih fizičkih dokumenata i tek četvrta zemlja u Evropi sa digitalnom vozačkom dozvolom. U Ukrajini je od 2019. godine uvedeno skoro 120 digitalnih servisa (od kojih 52 tokom rata),i broj nastavlja da raste. Skoro 19 miliona Ukrajinaca, odnosno oko polovine stanovništva Ukrajine, koristi Diju.

Javna digitalna infrastruktura

Izgradnja digitalnih kapaciteta i razvoj javne digitalne infrastrukture unapred ne samo da je pomogla da društvo nastavi da funkcioniše, već je omogućila građanima da doprinesu odbrambenom eortu.

U prvim mesecima rata raseljeno je oko 12 miliona ljudi, a glavna većina su žene koje štite svoju decu. S obzirom na okolnosti, postojala je hitna potreba za prenosivim i međunarodno priznatim rešenjima digitalnog identiteta kako bi se pomoglo pojedincima da utvrde svoj identitet uprkos gubitku fizičke dokumentacije. Diia je odigrala ključnu ulogu u tom pogledu, a neke susedne zemlje priznale su validnost digitalnih dokumenata iz Diie na ad hok osnovi. Da bi olakšala razumevanje i integraciju, Ukrajina je sarađivala sa tim zemljama kako bi objasnila funkcionalnost ukrajinskih digitalnih dokumenata i istražila scenarije za validaciju i deljenje. Kao privremena mera, Ukrajina je dozvolila svima da provere digitalne vozačke dozvole direktno preko vladine internet stranice unošenjem serije licenci, broja i datuma rođenja vlasnika, čime je osiguran brz pristup informacijama.

Stalni napadi Rusije na domaću digitalnu infrastrukturu zemlje — telekomunikacione stanice, vladine centre podataka i emitovane tornjeve — podstakli su korišćenje međunarodne infrastrukture. Na primer, ukrajinski zakoni o zaštiti podataka su izmenjeni kako bi se vladi omogućilo da obrađuje podatke u oblaku u inostranstvu, a Vlada je blisko sarađivala sa tehnološkim kompanijama kao što su Majkrosoft i Amazon na prenosu osetljivih vladinih podataka van zemlje. Pored toga, ukrajinska vlada je prešla na satelitsku internet tehnologiju kako bi osigurala stabilan internet povezivanje za kritičnu infrastrukturu i važne objekte, uključujući medicinske, energetske, obrazovne i poslovne. Ukrajina ima najveći broj Starlink terminala, sa više od 30.000 terminala, od kojih su većinu donirali kompanija SpaceX, zemlje EU i partneri. Posle njihove de-okupacije, vlada je takođe pomogla da se obnovi komunikacija u Irpinu, Buhi, Borodjanki i drugim regionima.

Uprkos izazovima koje predstavlja rat, ukrajinska vlada je proširila svoje eorte u pružanju digitalnih javnih usluga kao način da nadoknadi ograničenja izazvana uništavanjem fizičke infrastrukture i raseljavanjem građana. Diia se pojavila kao vitalni instrument: ubrzo nakon početka rata, vlada je posegnula za raseljenim Ukrajincima preko Diie, omogućavajući skoro pola miliona ljudi da se samostalno registruju kao interno raseljeni i pristupe onlajn uslugama za transfer gotovine i druge oblike pomoći. Ovo digitalno rešenje korišćeno je za registrovanje raseljenih lica i olakšavanje direktnih zahteva za mesečnu novčanu pomoć kako bi se zadovoljile humanitarne potrebe njihovih porodica. Dostupnost višenamenskih novčanih sredstava smanjila je ozbiljnost njihovih neposrednih zahteva, rešavajući zajedničko pitanje u kriznim situacijama u kojima raseljena lica često nemaju potrebnu dokumentaciju da bi se kvalifikovala za državnu podršku.

Raspon e-službi nastavio je da se povećava tokom rata, sa mnoštvom novih usluga uvedenih na Dii: mogućnosti kupovine vojnih obveznica ili doprinos vladinoj inicijativi za prikupljanje sredstava za vojnu i medicinsku opremu, programom nancialne pomoći preduzetnicima i zaposlenima iz regiona u kojima su se odigrala neprijateljstva, usluge pomoći za raseljena lica, podnošenje zahteva za naknadu štete imovine, pristup vestima, eDokumenti za identikaciju za one koji su napustili dom bez ikakvih dokumenata, e-penzioni certikt, pristup registracionom certiktu automobila za prenos prava na vožnju vozila, obnavljanje vozačke dozvole, primanje sudske odluke, promenu staža i drugo. Vlada je takođe iskoristila digitalna rešenja za efikasnije odbrambene eorte. Zapažen primer je eEnemy Telegram chatbot, koji je razvijen korišćenjem postojeće digitalne infrastrukture i ekskluzivno dostupan proverenim ukrajinskim državljanima. Sa skoro 500.000 pojedinačnih korisnika, ovaj inovativni alat omogućio je građanima da podele ključne informacije kao što su podaci o geolokaciji, fotografije i video snimci opreme ruske vojske. Pored toga, korisnici su imali priliku da daju tekstualne opise kako bi dodatno poboljšali prijavljene informacije. Podaci prikupljeni putem eEnemy chatbot-a se odmah prenose na ukrajinsku vojsku, olakšavajući ekijentniji odgovor na situaciju koja se razvija. Prijavljivanje eksplozivnih objekata kasnije je integrisano u chatbot, što je znakovno ubrzalo proces lociranja i neutralisanja mina i bombi koje su za sobom ostavile okupacione snage. Štaviše, chatbot služi kao dragoceno sredstvo za građane da se okupe, sastave i podele dokaze o ratnim zločinima koje su počinili osvajači u oblastima kao što su Bucha, Irpin i Hostomel. Ove okupirane teritorije predstavljaju značajan izazov kada je reč o prikupljanju podataka, čineći chatbot suštinskim resursom u dokumentovanju i podizanju svesti o zločinima koji se dešavaju na ovim prostorima.

Digitalna diplomatija i saradnja

Tehnologija je sredstvo za promene, ali brzina njene primene je dierentna u dierent zemljama; ponekad će je mlade demokratije i zemlje u razvoju prihvatiti brže nego zrele zemlje. U slučaju Ukrajine, rat je dodao dodatni osećaj hitnosti, tako da je kriza još više ubrzala brzu digitalnu transformaciju. Ali u svetu koji se suočava sa klimatskim katastrofama, masovnom nejednakošću i drugim nepravdama, tek počinjemo da shvatamo kako digitalna elastičnost može pomoći vladama da reaguju na krize.

Ukrajinski primer će biti dragocen za druge da slede. Iz tog razloga, USAID podržava Diiu, naglašavajući njen veliki uticaj na živote miliona i njenu skalabilnost na bilo koju zemlju spreman da prihvati pozitivne radikalne promene uz pomoć tehnologije. Već je Estonija, najje digitalnija država na svetu, pokrenula vladinu aplikaciju mRiik, zasnovanu na ukrajinskoj Dii. U početnoj probnoj fazi, mRiik će omogućiti Estoncima da digitalno skladište kritična dokumenta kao što su lične karte, pasoši i vozačke dozvole i pristup nekim javnim službama. Verujemo da će još mnogo zemalja slediti naš primer.

NOVA TEHNOLOGIJA JE REVOLUCIONALIZOVALA DIPLOMATIJU