Blog Page 4

Арно Гујон разговарао о КиМ са Тристаном Азбејем мађарским званичником задуженим за помоћ прогоњеним хришћанима

Арно-Гујон-разговарао-о-КиМ-са-Тристаном-Азбејем-мађарским-званичником-задуженим-за-помоћ-прогоњеним-хришћанима
Арно Гујон разговарао о КиМ са Тристаном Азбејем мађарским званичником задуженим за помоћ прогоњеним хришћанима

Током службене посете Мађарској, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон састао се са Тристаном Азбејем, државним секретаром Владе Мађарске задуженим за помоћ прогоњеним хришћанима.

Гујон је истакао да га са Азбејем повезује не само иста мисија, већ и исто порекло; обојица су рођени у Француској, али су свој живот посветили заштити хришћана који страдају због своје вере, као и очувању њиховог достојанства, културе и духовног идентитета тамо где су најугроженији.

„Драго ми је што сам имао прилику да се сретнем са Тристаном Азбејем, човеком који, као и ја, верује да помоћ најугроженијима није само хуманитарна обавеза, већ и морална дужност. У времену када се прогон хришћана дешава у срцу Европе, на Косову и Метохији важно је да солидарност не остане само на речима, већ да буде показана конкретним делима“, поручио је Гујон.

Гујон је информисао Азбеја о вишедеценијском прогону српског православног становништва на Косову и Метохији као и о континуираном и системском уништавању и присвајању хришћанских верских објеката и сакралних споменика од стране албанских сепаратиста у јужној српској покрајни.

„Потребно је више међународне пажње, солидарности и истине о страдању Срба на Косову и Метохији“, закључио је Гујон.

Током службене посете Мађарској, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон одржао је предавање студентима угледног Матхијас Корвинус Колегијума, који похађа више од 7.800 студената из читавог региона. Такође, дао је интервју за познату мађарску телевизију Хир ТВ и састао се са Золтаном Ковачем, портпаролом Владе Мађарске за међународну јавност и једним од водећих стратега комуникације у кабинету премијера Виктора Орбана.

Гујон у Будимпешти одржао предавање студентима угледног мађарског универзитета Матхијас Корвинус Колегијум

Гујон-у-Будимпешти-одржао-предавање-студентима-угледног-мађарског-универзитета-Матхијас-Корвинус-Колегијум
Гујон у Будимпешти одржао предавање студентима угледног мађарског универзитета Матхијас Корвинус Колегијум

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, одржао је данас предавање о српско-мађарским односима на угледном Матхијас Корвинус Колегијуму у Будимпешти, који похађа преко 7.800 студената из целог региона.

На почетку обраћања, Гујон је истакао да је живећи две деценије у Србији увидео да је српско-мађарско пријатељство једна од најневероватнијих прича у историји Европе, од дугог историјског неповерења и сукоба, до искреног савезништва и дубоке сарадње.

„На чело Србије и Мађарске дошли су људи који су схватили да историја није ту да нас осуђује, већ да нас учи. Председници Виктор Орбан и Александар Вучић су различитог порекла, али исте визије. Представници два народа који су кроз историју били и на супротним странама али који данас стоје раме уз раме. Они су изградили мост не речима, већ делима“, рекао је Гујон.

Гујон је нагласио да је Мађарска данас стратешки, политички и економски партнер Србије.

„Веза две земље постаје све чвршћа. Раздаљина све мања. Гради се брза пруга Београд–Будимпешта, први пројекат тог обима у овом делу Европе. Мађарска чува српски гас у својим складиштима, а Србија јој помаже у прекопотребној енергетској диверзификацији. Мађарска је најгласнији савезник Србије у Бриселу. Она подржава проширење Европске уније у корист Србије“,закључује он.

Говорећи о бројним изазовима са којим се Европа данас сусреће, Гујон се осврнуо и на свеприсутну кризу идентитета, вредности и смисла која прети да европски континент уништи изнута.

„Европа која је некад стајала на стубовима породице, вере, културе и заједништва, данас се све више ломи под притиском WOKE идеологије где нестају полови, нестају нације, нестају традиционалне породице, а са њима нестаје човек каквог смо познавали. Истовремено, Европа је изложена великом таласу миграција. Не оним природним и контролисаним, већ оним диригованим и масовним“, упозорио је Гујон.

Он је рекао да се у таквом времену, појављују људи који не прихватају наметнути став да традиционалне вредности морају да нестану да би једна држава била модерна. Да ти људи не пристају на то да изгубе себе и свој идентитет.

„То су људи попут председника Вучића и премијера Орбана. Оба су предводници модерног европског суверенизма и оба су снажни гласови породичних и патриотских вредности. Они знају да не постоји суверенитет држава без храбрости њихових лидера да га бране. Зато су обојица на удару лево-либералних снага. Зато ово што видимо данас између Србије и Мађарске, није само партнерство. Није само политика. То је нова нада. То је модел и узор. Савез оних који су одлучили да ће сами писати своју судбину и да неће дозволити да им је други пишу у туђим канцеларијама“, закључио је Гујон.

Гујон је после предавања учествовао на панел дискусији Центра за европске студије овог универзитета на којој је говорио о будућности европског проширења на Западни Балкан. Предавање на Матхијас Корвинус Колегијуму било је намењено студентима који се већ данас образују да постану будући креатори јавних политика, лидери у привреди, дипломате и доносиоци одлука, генерацији која ће у наредним деценијама обликовати будућност Мађарске.

Гујон у Будимпешти разговарао са Золтаном Ковачом портпарлом Виктора Орбана о сарадњи у области јавне и дигиталне дипломатије

Гујон-у-Будимпешти-разговарао-са-Золтаном-Ковачом-портпарлом-Виктора-Орбана-о-сарадњи-у-области-јавне-и-дигиталне-дипломатије
Гујон у Будимпешти разговарао са Золтаном Ковачом портпарлом Виктора Орбана о сарадњи у области јавне и дигиталне дипломатије

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Републике Србије, Арно Гујон, састао се данас у Будимпешти са Золтаном Ковачем, портпаролом за међународну јавност мађарског премијера Виктора Орбана. Саговорници су разменили искуства у раду у сфери дигиталних комуникација које данас постају важно средство у остварењу државних интереса.

На састанку је разговарано о заједничким пројектима Србије и Мађарске у овој области.

„Повезивање Србије и Мађарске кроз велике пројекте, попут брзе пруге Београд–Будимпешта и гасног интерконектора  мора пратити и изградња комуникационих мостова који ће подржати тај развој. Србија и Мађарска могу заједно радити на унапређењу техника дигиталне комуникације,” рекао је Гујон после састанка.

Он је додао да дигитална дипломатија не сме бити само реакција на кризе, већ проактиван алат у заштити државних интереса али и идентитета, вредности и истине.

„У времену када тишина може бити опаснија од лажи, бити јасан, присутан и доследан у дигиталном простору значи бити одговоран према свом народу“, поручио је Гујон.

Током службене посете Мађарској, Гујон ће одржати предавање студентима угледног Матхијас Корвинус Колегијума који похађа преко 7.800 студената из целог региона.

Он ће такође дати интервју за познату мађарску телевизији Хир и недељник Мандинер и састаће се са државним секретаром за помоћ прогоњеним хришћанима Тристаном Азбејем.

Konferencija “Diplomatija i religija” na Francuskom institutu

Bili smo u prilici da u ponedeljak, 16. juna, u okviru Francuskog instituta u Beogradu, prisustvujemo konferenciji na temu “Diplomatija i religija” održanoj od strane Žan-Kristofa Posela, francuskog diplomate i stručnjaka za verska pitanja.

Institut je ugostio strane ambasadore u Srbiji, predstavnike udruženja i organizacija, studente, ali i mnoge zainteresovane građane Srbije i Francuske.

Žan-Kristof Posel iza sebe ima izvanrednu i dugogodišnju karijeru u oblastima diplomatije i politike. Bio je ambasador u Kataru, generalni konzul u Istanbulu, diplomatski savetnik ministra Brisa Ortefea, kao i član Opservatorije za sekularizam.

Na samom predavanju smo slušali o sukobima republike i crkve tokom Francuske revolucije i, između ostalog, o posebnom francuskom tumačenju pojma sekularizacije – laicitet (laïcité) koji se zasniva na razdvajanju države i crkve, dok je sloboda veroispovesti zagarantovana.

Takođe, kao neko ko je bio zadužen za polje Izraela i Palestine 1990-1992. godine i zamenik generalnog konzula u Jerusalimu, kao i prvi savetnik u Teheranu, imao je priliku da se upozna sa religijama i kulturama Bliskog Istoka i centralne Azije, te je na tu temu govorio o različitim strujama u Islamu i borbi za prevlast – “koja država je veći i bolji Musliman” kao i ekstremizme koje je to pitanje iznedrilo.

Na kraju predavanja je zaključeno da religija više ne sme biti izvor sukoba i prepreka u međunarodnim odnosima, kao i da je sloboda veroispovesti ključna semantika modernog doba.

Tamara Ocel

17.06.2025.

Žan Pol Bled održao predavanje u čast 180 godina diplomatije između Francuske i Srbije

Meka moć kroz kulturu *Soft power through culture*

Kultura kao dominantan oblik meke moći – zašto je to tako?

Meka moć nije prinudna, ona uključuje širenje kulture, političkih vrednosti i pokazivanje legitimiteta spoljne politike jedne zemlje.

Onda, kada upotreba vojne sile i ekonomskih pritisaka nisu glavni oslonac međunarodnih odnosa, meka moć doživljava uspon kao prihvatljiva alatka svetske politike.

Ovaj oblik moći u međunarodnim odnosima ustanovile su i najviše eksploatisale SAD, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Rusija, Kina i Indija… Bio je veoma poželjan i efikasan nakon drugog svetskog rata, kada je trebalo vratiti poverenje i komunikaciju sa poraženim Nemcima i Japancima. Tada je trebalo fascinirati osiromašene građane Evrope ’’zapadnim  načinom života’’, rok i džez muzikom, velikim limuzinama, raskošnim filmovima.

Kulturološka meka moć jedne države predstavlja njenu sposobnost da vrednosti i kulturu zemlje promoviše, objasni i približi narodu iz drugih predela sveta. U njenoj osnovi su ideološka nenametljivost, spontanost i dopadljivost što je čini idealnom podlogom za upoznavanje i povezivanje naroda i kultura u međunarodnim okvirima.

Radi odgovora na  pitanje sa početka, napravićemo poređenje između meke moći u kulturi i politici.

Meka moć, promovisana kroz kulturu, dopire do ljudi na nivou emocija i subjektivnog osećaja. Kulturni sadržaji, kroz filmove, muziku, književnost i umetnost, dosežu do stanovnika drugih zemalja ne samo sa ciljem da poštuju i visoko uvažavaju  njihov sistem vrednosti, već i da nastoje da ga primenjuju u svojim sredinama.

Sa druge strane, politička meka moć može biti nametljiva, izazvati podozrivost i nepoverenje i često dovodi do podela.

Svoj bezvremenski okvir kultura lako opravdava kroz svoje proizvode – filmove, jezik, putovanja – sve što čoveku zauvek ostaje u sećanju. Obrnuto, politička propaganda (ukoliko ne dosegne sopstveni ekstremizam) često zastareva i gubi na značaju.

Na primer, iako je politička meka moć SSSR-a često izazivala otpor i neretko se danas posmatra sa negativne istorijske strane, meka moć u kulturi SSSR-a, od baleta, klasične muzike, sporta, pa sve do astronomije, ostavila je ogroman uticaj na kulturu 20. veka i ostala je zapamćena i cenjena među narodima u svetu.

Internet i brz dotok informacija olakšali su popularizaciju vrednosti država. Sada više nije važno u kom delu sveta živite, putem interneta, medija i društvenih mreža, sadržaji i trendovi viralno dopiru do svih: preko Tik Toka, Instagrama, Youtube-a…

Nepretenciozna i pitoma, kultura ne prisiljava na simpatije, već ostaje na izboru ljudi, dok politika ima i dozu “prisile”, ne samo nasilne (tvrdomoćne), već i vid prisile društva, kao poziv na istomišlje. Kultura ne traži odabir strane, ne zahteva lojalnost, nego funkcioniše na principu dobrovoljnosti, što je, dovoljan razlog prihvatanja.

Kultura ne određuje šta treba da mislimo – ona nam pokazuje kako drugi ljudi žive, osećaju i stvaraju.

Ko sve može promovisati kulturu jedne zemlje?

Najkraći odgovor je, svi građani institucije.

Na primer, ako nas stranac zaustavi na ulici i pita gde može da proba tradicionalnu srpsku hranu, a mi ga uputimo na restoran domaće kuhinje – mi smo sproveli jedan vid kulturološke meke moći i izvršili promociju vrednosti svoje zemlje. Mi smo tada javne diplomate, koje doprinose mekoj moći svoje zemlje.

Osim nas, to svakondnevno rade naši sportisti, umetnici, ili naučnici, koji svoju zemlju predstavljaju u svetu kao njeni kulturni ambasadori, a pošto ih narod već voli, oni uživaju veliko poverenje i kredibilitet u matičnoj zemlji – idealan primer za to u Srbiji je Novak Đoković.

Sjajan primer meke moći u kulturi jeste viševekovna praksa Kine u vidu poklanjanja pandi. “Panda diplomacy” datira još iz VII veka, kada su se pande poklanjale carevima kao simbol mira i prijateljstva. Recimo, 1972. Kina je poklonila pandu tadašnjem predsedniku SAD-a, Ričardu Niksonu, sa ciljem otopljavanja i poboljšanja odnosa dveju zemalja.

Iako je izuzetno moćna alatka, meka moć kroz kulturu nije uvek dobronamerna i etička. Važno je prosuditi kada su empatija i tolerancija među narodima iskrena namera, a kada je u pitanju samo propaganda jedne države.

Zaključila bih da kultura nema zapovedni ton, ona je samo prikaz života drugih, a na nama je da odlučimo o participaciji.

 

Tamara Ocel

14.06.2025.

Ruska meka moć Novi koncept

Гујон: Србија угостила 30 режисера из 12 земаља

Гујон:-Србија-угостила-30-режисера-из-12-земаља
Гујон: Србија угостила 30 режисера из 12 земаља

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон угостио је вечерас у Београду 30 редитеља из 12 земаља и том приликом разговарао са њима о важности очувања домаће кинематографије у ери глобализације.

Гујон је за госте из иностранства приредио вечеру у традиционалном амбијенту српске кафане месту где се традиција, уметност и гостопримство спајају у аутентично и културно искуство.

„У ери кад се кинематографија униформизује, где светски блокбастери прете домаћим филмовима, важно је истаћи аутентичност. Српска кинематографија је посебна, јединствена у Европи са својим специфичним хумором, сатиром и уметничким приступом. Наши гости већ врло добро познају српску кинематографију као и њен допринос балканском и европском филму. Драго ми је што су овом приликом дошли у Србију да се упознају са земљом и народом који су је створили“, рекао је Гујон.

Гујон је нагласио да се филмска индустрија у Србији последњу деценију развија енормном брзином захваљујући напорима и подршци председника Републике Србије Александра Вучића и државних органа.

„Овакви сусрети су одлична прилика да покажемо колико смо напредовали последњиx година. Филмска култура јесте јединствен израз једног народа али није лишена страних утицаја који је обогаћују и употпуњују. Надам се да ће страни режисери то препознати и да ће њихов доживљај модерне Србије укорењене у својим традицијама позитивно утицати на њихова будућа остварења која ће чинити аутентичну размену различитих наслеђа“, закључио је Гујон.

Режисери из Европе и Америке бораве у Београду поводом првог Балканског фестивала филмске режије (БФФР) који се одржава од 10. до 14. јуна у МТС Дворани, Дому омладине Београда и Биоскопу Звезда уз покровитељство Канцеларије за јавну и културну дипломатију, Владе Републике Србије.

Kako je Južna Koreja pretvorila kulturu u najjače diplomatsko oružje

U svetu u kome su nekada dominirali američki filmovi, britanska muzika i francuska moda, danas sve češće govorimo o korejskoj kozmetici, k-popu i dramama koje osvajaju globalne top liste. Ono što je počelo kao lokalni kulturni fenomen, postalo je globalna sila poznata kao „korejski talas“ – i primer najuspešnije javne diplomatije u savremenom dobu.

Kultura kao sredstvo uticaja: više od zabave

Južna Koreja je prepoznala potencijal kulture kao oruđa za širenje uticaja. K-pop, korejske serije i filmovi nisu samo proizvodi za zabavu – oni su mostovi koji spajaju ljude, otvaraju vrata ka jeziku, načinu života i vrednostima jedne zemlje. Koncerti grupa poput Super Junior-a okupljaju fanove iz celog sveta, od Ekvadora do Japana, koji ne dolaze samo zbog muzike, već i zbog povezanosti koju osećaju prema korejskoj kulturi.

Kraj kulturne dominacije Zapada

Još donedavno je Zapad diktirao šta je moderno, šta se gleda i sluša. Danas, zahvaljujući razvoju digitalnih platformi i rastu ekonomija u Aziji, Africi i Latinskoj Americi, svet postaje kulturno multipolaran. Mladi iz Beograda podjednako lako prate korejske serije, nigerijsku muziku i meksičke sapunice – jer sadržaj je globalno dostupan i sve manje zavisi od jezika ili porekla.

Uloga tehnologije i interneta

Platforme poput YouTube-a, TikTok-a i Netfliksa oborile su granice. Danas svako može postati globalna zvezda, bez obzira da li dolazi iz Seula, Lagosa ili Jagodine. Algoritmi više ne favorizuju isključivo anglofone sadržaje, već ono što publika traži i voli. To je omogućilo lokalnim umetnicima da stignu do miliona pratilaca širom sveta – bez potrebe za velikim produkcijama ili posrednicima.

Srbija i region: gde smo mi u svemu ovome?

Dok Južna Koreja investira u kulturnu diplomatiju, postavlja se pitanje – šta mi radimo? Srbija ima bogatu muzičku, filmsku i umetničku scenu, ali nedostaje sistemska podrška koja bi naše stvaraoce „izvozila“ na svetsko tržište. Primeri poput uspeha srpskih filmova na evropskim festivalima, ili popularnosti balkanske muzike među dijasporom, pokazuju da potencijal postoji. Ono što nedostaje jeste strateški pristup i institucionalna podrška – slično onome što Južna Koreja radi već decenijama.

Šta možemo da naučimo?

Uspeh Južne Koreje pokazuje da kultura nije sporedna stvar. Ona je resurs. Kada se planira, ulaže i promoviše, ona postaje sredstvo diplomatskog uticaja, ekonomskog rasta i izgradnje imidža zemlje. Ulaganje u film, muziku, modu i jezik – kao deo šireg plana – može da pozicionira jednu malu zemlju na veliku svetsku scenu.


Kultura kao naš put ka svetu

Ako želimo da Srbija postane prepoznatljiva i van političkih okvira, vreme je da shvatimo da su naši umetnici, muzičari, glumci i influenseri naši najjači ambasadori. A svet, očigledno, više nego ikada ranije, želi da čuje i vidi šta imamo da ponudimo.

Vera kao sredstvo povezivanja: javna diplomatija u muslimanskom svetu

Гујон: Уклањање српских надгробних споменика у Хрватској врхунац србофобије и антицивилизацијски чин

Гујон:-Уклањање-српских-надгробних-споменика-у-Хрватској-врхунац-србофобије-и-антицивилизацијски-чин
Гујон: Уклањање српских надгробних споменика у Хрватској врхунац србофобије и антицивилизацијски чин

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон осудио је доношење новог закона у Хрватској који омогућава уклањање српских надгробних споменика подигнутих након 1990. године. У видеу који је постављен на друштвеним мрежама на енглеском језику, Гујон је обавестио домаћу и међународну јавност о акту институционалне дискриминације упозоривши на озбиљне последице.

Гујон је упозорио да нови хрватски закон циља споменике који одају пошту српским војницима и цивилним жртвама током рата од 1991. до 1995. године, или су исписани ћириличним писмом које Срби користе.

„Породице преминулих сада су приморане да у року од 30 дана уклоне те споменике о свом трошку, у супротном ће бити кажњене новчаном казном која може достићи и 5.000 евра. О судбини споменика одлучује државна комисија, без јасних критеријума, без права на жалбу. Реч је о чистој србофобији“, истакао је он.

Гујон каже да то представља свеобухватан покушај брисања сећања, понижавања мртвих и систематског уклањања трагова српског постојања на подручју данашње Хрватске.

“Ови споменици нису симболи мржње, већ симболи губитка, страдања и отпора. Док се таква дискриминација над Србима спроводи пред очима Европе, треба подсетити да је Хрватска 1995. године етнички очистила четврт милиона Срба, а данас покушава да избрише и њихово сећање, идентитет и трагове које су оставили. Србија памти своје синове, своје очеве, своје мртве“, закључио је Гујон.

Гујон за француски медиј „Омерта“: Без Републике Српске не би било ни Срба у Босни и Херцеговини

Гујон-за-француски-медиј-„Омерта“:-Без-Републике-Српске-не-би-било-ни-Срба-у-Босни-и-Херцеговини
Гујон за француски медиј „Омерта“: Без Републике Српске не би било ни Срба у Босни и Херцеговини

У ексклузивном интервјуу за познати француски медиј „Омерта“, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон истакао је да се ситуација у Босни и Херцеговини не може разумети без познавања чињенице да је та земља прошла кроз тежак рат између три народа и три вере: муслимана, католика и православаца који вековима живе заједно на том простору.

Гујон је објаснио за француски медиј да су то аутохтони народи међу којима је из историјских разлога временом дошло до раздвајања, али да сви говоре истим језиком.

„Рат је однео много живота. Прекинут је 1995. године захваљујући Дејтонском споразуму. Потписале су га бројне западне земље, као и Србија која је гарант истог. Важна ствар у овом споразуму, и због које је мир уопште могао да се постигне, је та што имамо поделу Босне и Херцеговине на два ентитета, хрватско-муслимански ентитет и српски ентитет Републику Српску који имају своје специфичности. Сваки ентитет има своје кутурне и језичке специфичности“, рекао је Гујон.

Он наводи да смо већ неколико година сведоци тенденције од стране Бошњака који желе да остваре политичку превласт над друга два народа укидањем њихових надлежности.

„Република Српска је жртва овог покушаја централизације, односно жеље да се укину стекнута права кроз укидање различитих надлежности обезбеђених Дејтонским споразумом. Томе се  председник Републике Српске Милорад Додик супроставља. Противи се тој опасној тенденцији која ствара огромну нестабилност и која поново буди тензије у Босни. Он је осуђен од стране суда у Сарајеву. Видимо да постоји инструментализација правосуђа у политичке сврхе са циљем да се малтретира и потчини српски ентитет у Босни, Република Српска која омогућава Србима да остану слободни и безбедни на својој земљи“ каже Арно Гујон.

Гујон је у интревјуу за Омерту нагласио да постојање Републике Српске представља гарант опстанка српског народа у БиХ.

„Ако данас у Босни имамо још Срба, ако данас у Босни имамо још цркава, то је зато што Република Српска још увек постоји. Они који желе да га уклоне стављају у опасност милион Срба у Босни. То је велика опасност, не само за Босну или за регион Балкана, већ за целу Европу. Верујем да треба апеловати на разум. То је оно што чини Република Србија. То је оно што ради председник Србије Александар Вучић захтевајући да се сви врате разуму, подсећајући на поштовање међународног права, на поштовање међународних споразума, укључујући Дејтонски споразум“, каже он.

Гујон је на крају интервјуа поручио да данас има људи који би желели више, који се надају да ће, одузимањем права или угњетавањем једног народа, њихов народ бити срећнији.

„То не функционише тако. Верујем да је време да сарађујемо и живимо у миру, посебно на Балкану. Било је довољно ратова и зато Београд систематски апелује на разум, и надам се да ће нас чути, не само у нашем региону, већ и у Европи“, закључио је Гујон.

Гујон: Слика Србије у Француској се променила на боље, али за то је било потребно много времена и труда

Гујон:-Слика-Србије-у-Француској-се-променила-на-боље,-али-за-то-је-било-потребно-много-времена-и-труда
Гујон: Слика Србије у Француској се променила на боље, али за то је било потребно много времена и труда

У ексклузивном интервјуу за познати француски медиј „Омерта“, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон истакао је да се у Француској знатно променила слика о Србији и Србима са Косова и Метохије од времена када је било непожељно говорити о њиховом прогону до данас када се њихова страна приче све чешће слуша и разуме.

„Били смо жигосани. То је било неколико година након страшне пропаганде из 1999. године. Тада су медији у Француској попут Либерасиона и Ле Монда писали да је геноцид који је био у току на Косову и Метохији подсећао на време Џингис Кана. Србомрзац Бeрнар-Анри Леви који је недавно оптужен за малверзацију у Француској, говорио је да треба ослободити српски народ од Милошевића, али и од самог себе, као да је српски народ био сам по себи зао и ђаволски“, рекао је Гујон.

Он је подсетио да се тада на телевизији у Француској говорило о готово 500.000 несталих Албанаца, што је како каже, била очигледна лаж, јер је било незамисливо да се у 21. веку неприметно изврши геноцид. Гујон наводи да су преувеличани бројеви служили као основа за жестоку пропаганду, због које је касније било тешко помоћи Србима на Косову и Метохији.

„Ми смо желели да говоримо о томе преко часописа удружења Солидарност за Косово, који се и данас тромесечно шаље свим нашим донаторима, преко билтена, преко књига и докуменатарних филмова. Снимили смо документарни филм „Косово, хришћанство у опасности“, који је приказан на гледаној француској телевизији КТО као и на многим другим страним телевизијама. Филм је добио бројне награде у Србији и иностранству зато што приказује реалност и суровост живота Срба из јужне покрајине о којој се до тада мало знало“, каже Гујон.

Он је у интервју за „Омерту“ објаснио како изгледа данас живот на Косову и Метохији и да када кренете ка манастиру Високи Дечани, пролазите кроз контролне пунктове са осматрачницама, бодљикавом жицом и митраљеским гнездима.

„Тек онда можете да уђете у манастир који је острво мира у океану мржње. Тај симбол мира последњих година био је мета више оружаних напада, укључујући минобацаче, ракете и један покушај терористичког напада. Управо захваљујући безбедносном пролазу, који је финансирала „Солидарност за Косово“, успело се тада у заштити и очувању тог светог места“, каже он.

Гујон наводи да је сав овај рад, као и рад великих професора, новинара који су бранећи истину о Косову и Метохији допринели промени слике о Србији и Србима у Француској, али и широм света.

„Пре три године познати новинар Режис Ле Сомије био је на Косову и Метохији, видео својим очима, снимио и објавио на „Омерти“, покушаје крађе вина српских виноградара из Велике Хоче, који су последњи виноградари у овом региону. Добро је што су на овај начин људи коначно могли да стекну праву слику о томе шта се заиста дешава недалеко од нас. На свега два сата авионом или један дан колима од Париза. То је овде, у самом срцу Европе. И све се то дешава управо сада!“, закључио је Гујон.

Канцеларија за јавну и културну дипломатију