Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, одржао је данас предавање о српско-мађарским односима на угледном Матхијас Корвинус Колегијуму у Будимпешти, који похађа преко 7.800 студената из целог региона.

На почетку обраћања, Гујон је истакао да је живећи две деценије у Србији увидео да је српско-мађарско пријатељство једна од најневероватнијих прича у историји Европе, од дугог историјског неповерења и сукоба, до искреног савезништва и дубоке сарадње.

„На чело Србије и Мађарске дошли су људи који су схватили да историја није ту да нас осуђује, већ да нас учи. Председници Виктор Орбан и Александар Вучић су различитог порекла, али исте визије. Представници два народа који су кроз историју били и на супротним странама али који данас стоје раме уз раме. Они су изградили мост не речима, већ делима“, рекао је Гујон.

Гујон је нагласио да је Мађарска данас стратешки, политички и економски партнер Србије.

„Веза две земље постаје све чвршћа. Раздаљина све мања. Гради се брза пруга Београд–Будимпешта, први пројекат тог обима у овом делу Европе. Мађарска чува српски гас у својим складиштима, а Србија јој помаже у прекопотребној енергетској диверзификацији. Мађарска је најгласнији савезник Србије у Бриселу. Она подржава проширење Европске уније у корист Србије“,закључује он.

Говорећи о бројним изазовима са којим се Европа данас сусреће, Гујон се осврнуо и на свеприсутну кризу идентитета, вредности и смисла која прети да европски континент уништи изнута.

„Европа која је некад стајала на стубовима породице, вере, културе и заједништва, данас се све више ломи под притиском WOKE идеологије где нестају полови, нестају нације, нестају традиционалне породице, а са њима нестаје човек каквог смо познавали. Истовремено, Европа је изложена великом таласу миграција. Не оним природним и контролисаним, већ оним диригованим и масовним“, упозорио је Гујон.

Он је рекао да се у таквом времену, појављују људи који не прихватају наметнути став да традиционалне вредности морају да нестану да би једна држава била модерна. Да ти људи не пристају на то да изгубе себе и свој идентитет.

„То су људи попут председника Вучића и премијера Орбана. Оба су предводници модерног европског суверенизма и оба су снажни гласови породичних и патриотских вредности. Они знају да не постоји суверенитет држава без храбрости њихових лидера да га бране. Зато су обојица на удару лево-либералних снага. Зато ово што видимо данас између Србије и Мађарске, није само партнерство. Није само политика. То је нова нада. То је модел и узор. Савез оних који су одлучили да ће сами писати своју судбину и да неће дозволити да им је други пишу у туђим канцеларијама“, закључио је Гујон.

Гујон је после предавања учествовао на панел дискусији Центра за европске студије овог универзитета на којој је говорио о будућности европског проширења на Западни Балкан. Предавање на Матхијас Корвинус Колегијуму било је намењено студентима који се већ данас образују да постану будући креатори јавних политика, лидери у привреди, дипломате и доносиоци одлука, генерацији која ће у наредним деценијама обликовати будућност Мађарске.

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Републике Србије, Арно Гујон, састао се данас у Будимпешти са Золтаном Ковачем, портпаролом за међународну јавност мађарског премијера Виктора Орбана. Саговорници су разменили искуства у раду у сфери дигиталних комуникација које данас постају важно средство у остварењу државних интереса.

На састанку је разговарано о заједничким пројектима Србије и Мађарске у овој области.

„Повезивање Србије и Мађарске кроз велике пројекте, попут брзе пруге Београд–Будимпешта и гасног интерконектора  мора пратити и изградња комуникационих мостова који ће подржати тај развој. Србија и Мађарска могу заједно радити на унапређењу техника дигиталне комуникације,” рекао је Гујон после састанка.

Он је додао да дигитална дипломатија не сме бити само реакција на кризе, већ проактиван алат у заштити државних интереса али и идентитета, вредности и истине.

„У времену када тишина може бити опаснија од лажи, бити јасан, присутан и доследан у дигиталном простору значи бити одговоран према свом народу“, поручио је Гујон.

Током службене посете Мађарској, Гујон ће одржати предавање студентима угледног Матхијас Корвинус Колегијума који похађа преко 7.800 студената из целог региона.

Он ће такође дати интервју за познату мађарску телевизији Хир и недељник Мандинер и састаће се са државним секретаром за помоћ прогоњеним хришћанима Тристаном Азбејем.

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон угостио је вечерас у Београду 30 редитеља из 12 земаља и том приликом разговарао са њима о важности очувања домаће кинематографије у ери глобализације.

Гујон је за госте из иностранства приредио вечеру у традиционалном амбијенту српске кафане месту где се традиција, уметност и гостопримство спајају у аутентично и културно искуство.

„У ери кад се кинематографија униформизује, где светски блокбастери прете домаћим филмовима, важно је истаћи аутентичност. Српска кинематографија је посебна, јединствена у Европи са својим специфичним хумором, сатиром и уметничким приступом. Наши гости већ врло добро познају српску кинематографију као и њен допринос балканском и европском филму. Драго ми је што су овом приликом дошли у Србију да се упознају са земљом и народом који су је створили“, рекао је Гујон.

Гујон је нагласио да се филмска индустрија у Србији последњу деценију развија енормном брзином захваљујући напорима и подршци председника Републике Србије Александра Вучића и државних органа.

„Овакви сусрети су одлична прилика да покажемо колико смо напредовали последњиx година. Филмска култура јесте јединствен израз једног народа али није лишена страних утицаја који је обогаћују и употпуњују. Надам се да ће страни режисери то препознати и да ће њихов доживљај модерне Србије укорењене у својим традицијама позитивно утицати на њихова будућа остварења која ће чинити аутентичну размену различитих наслеђа“, закључио је Гујон.

Режисери из Европе и Америке бораве у Београду поводом првог Балканског фестивала филмске режије (БФФР) који се одржава од 10. до 14. јуна у МТС Дворани, Дому омладине Београда и Биоскопу Звезда уз покровитељство Канцеларије за јавну и културну дипломатију, Владе Републике Србије.

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон осудио је доношење новог закона у Хрватској који омогућава уклањање српских надгробних споменика подигнутих након 1990. године. У видеу који је постављен на друштвеним мрежама на енглеском језику, Гујон је обавестио домаћу и међународну јавност о акту институционалне дискриминације упозоривши на озбиљне последице.

Гујон је упозорио да нови хрватски закон циља споменике који одају пошту српским војницима и цивилним жртвама током рата од 1991. до 1995. године, или су исписани ћириличним писмом које Срби користе.

„Породице преминулих сада су приморане да у року од 30 дана уклоне те споменике о свом трошку, у супротном ће бити кажњене новчаном казном која може достићи и 5.000 евра. О судбини споменика одлучује државна комисија, без јасних критеријума, без права на жалбу. Реч је о чистој србофобији“, истакао је он.

Гујон каже да то представља свеобухватан покушај брисања сећања, понижавања мртвих и систематског уклањања трагова српског постојања на подручју данашње Хрватске.

“Ови споменици нису симболи мржње, већ симболи губитка, страдања и отпора. Док се таква дискриминација над Србима спроводи пред очима Европе, треба подсетити да је Хрватска 1995. године етнички очистила четврт милиона Срба, а данас покушава да избрише и њихово сећање, идентитет и трагове које су оставили. Србија памти своје синове, своје очеве, своје мртве“, закључио је Гујон.

У ексклузивном интервјуу за познати француски медиј „Омерта“, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон истакао је да се ситуација у Босни и Херцеговини не може разумети без познавања чињенице да је та земља прошла кроз тежак рат између три народа и три вере: муслимана, католика и православаца који вековима живе заједно на том простору.

Гујон је објаснио за француски медиј да су то аутохтони народи међу којима је из историјских разлога временом дошло до раздвајања, али да сви говоре истим језиком.

„Рат је однео много живота. Прекинут је 1995. године захваљујући Дејтонском споразуму. Потписале су га бројне западне земље, као и Србија која је гарант истог. Важна ствар у овом споразуму, и због које је мир уопште могао да се постигне, је та што имамо поделу Босне и Херцеговине на два ентитета, хрватско-муслимански ентитет и српски ентитет Републику Српску који имају своје специфичности. Сваки ентитет има своје кутурне и језичке специфичности“, рекао је Гујон.

Он наводи да смо већ неколико година сведоци тенденције од стране Бошњака који желе да остваре политичку превласт над друга два народа укидањем њихових надлежности.

„Република Српска је жртва овог покушаја централизације, односно жеље да се укину стекнута права кроз укидање различитих надлежности обезбеђених Дејтонским споразумом. Томе се  председник Републике Српске Милорад Додик супроставља. Противи се тој опасној тенденцији која ствара огромну нестабилност и која поново буди тензије у Босни. Он је осуђен од стране суда у Сарајеву. Видимо да постоји инструментализација правосуђа у политичке сврхе са циљем да се малтретира и потчини српски ентитет у Босни, Република Српска која омогућава Србима да остану слободни и безбедни на својој земљи“ каже Арно Гујон.

Гујон је у интревјуу за Омерту нагласио да постојање Републике Српске представља гарант опстанка српског народа у БиХ.

„Ако данас у Босни имамо још Срба, ако данас у Босни имамо још цркава, то је зато што Република Српска још увек постоји. Они који желе да га уклоне стављају у опасност милион Срба у Босни. То је велика опасност, не само за Босну или за регион Балкана, већ за целу Европу. Верујем да треба апеловати на разум. То је оно што чини Република Србија. То је оно што ради председник Србије Александар Вучић захтевајући да се сви врате разуму, подсећајући на поштовање међународног права, на поштовање међународних споразума, укључујући Дејтонски споразум“, каже он.

Гујон је на крају интервјуа поручио да данас има људи који би желели више, који се надају да ће, одузимањем права или угњетавањем једног народа, њихов народ бити срећнији.

„То не функционише тако. Верујем да је време да сарађујемо и живимо у миру, посебно на Балкану. Било је довољно ратова и зато Београд систематски апелује на разум, и надам се да ће нас чути, не само у нашем региону, већ и у Европи“, закључио је Гујон.

У ексклузивном интервјуу за познати француски медиј „Омерта“, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон истакао је да се у Француској знатно променила слика о Србији и Србима са Косова и Метохије од времена када је било непожељно говорити о њиховом прогону до данас када се њихова страна приче све чешће слуша и разуме.

„Били смо жигосани. То је било неколико година након страшне пропаганде из 1999. године. Тада су медији у Француској попут Либерасиона и Ле Монда писали да је геноцид који је био у току на Косову и Метохији подсећао на време Џингис Кана. Србомрзац Бeрнар-Анри Леви који је недавно оптужен за малверзацију у Француској, говорио је да треба ослободити српски народ од Милошевића, али и од самог себе, као да је српски народ био сам по себи зао и ђаволски“, рекао је Гујон.

Он је подсетио да се тада на телевизији у Француској говорило о готово 500.000 несталих Албанаца, што је како каже, била очигледна лаж, јер је било незамисливо да се у 21. веку неприметно изврши геноцид. Гујон наводи да су преувеличани бројеви служили као основа за жестоку пропаганду, због које је касније било тешко помоћи Србима на Косову и Метохији.

„Ми смо желели да говоримо о томе преко часописа удружења Солидарност за Косово, који се и данас тромесечно шаље свим нашим донаторима, преко билтена, преко књига и докуменатарних филмова. Снимили смо документарни филм „Косово, хришћанство у опасности“, који је приказан на гледаној француској телевизији КТО као и на многим другим страним телевизијама. Филм је добио бројне награде у Србији и иностранству зато што приказује реалност и суровост живота Срба из јужне покрајине о којој се до тада мало знало“, каже Гујон.

Он је у интервју за „Омерту“ објаснио како изгледа данас живот на Косову и Метохији и да када кренете ка манастиру Високи Дечани, пролазите кроз контролне пунктове са осматрачницама, бодљикавом жицом и митраљеским гнездима.

„Тек онда можете да уђете у манастир који је острво мира у океану мржње. Тај симбол мира последњих година био је мета више оружаних напада, укључујући минобацаче, ракете и један покушај терористичког напада. Управо захваљујући безбедносном пролазу, који је финансирала „Солидарност за Косово“, успело се тада у заштити и очувању тог светог места“, каже он.

Гујон наводи да је сав овај рад, као и рад великих професора, новинара који су бранећи истину о Косову и Метохији допринели промени слике о Србији и Србима у Француској, али и широм света.

„Пре три године познати новинар Режис Ле Сомије био је на Косову и Метохији, видео својим очима, снимио и објавио на „Омерти“, покушаје крађе вина српских виноградара из Велике Хоче, који су последњи виноградари у овом региону. Добро је што су на овај начин људи коначно могли да стекну праву слику о томе шта се заиста дешава недалеко од нас. На свега два сата авионом или један дан колима од Париза. То је овде, у самом срцу Европе. И све се то дешава управо сада!“, закључио је Гујон.