Javna diplomatija između kulture, klime i dezinformacija: međunarodni trendovi i pouke za srpsku diplomatiju
U savremenom međunarodnom okruženju, gde se globalne promene odvijaju sve brže i u sve kompleksnijim formama, javna diplomatija postaje sve važniji instrument spoljnopolitičkog delovanja. Aktuelni međunarodni primeri ukazuju na to da oblasti kulture, klimatske politike i informacione bezbednosti sve češće ulaze u središte diplomatskih agendi. Za srpsku diplomatiju, ovi trendovi ne predstavljaju samo izazov, već i šansu za strateško pozicioniranje i proaktivan angažman.
Kulturna diplomatija: iskustva prekogranične saradnje kroz umetnost
Jedan od najupečatljivijih primera kulturne diplomatije dolazi iz SAD, gde je ovogodišnji Jazz & Heritage Festival u Nju Orleansu posvećen Meksiku. Ova inicijativa, koja okuplja preko 100 umetnika, oslanja se na ideju zajedničkog nasleđa i muzičkih paralela između Meksika i američkog juga. Uloga festivala nadilazi puku umetničku razmenu – on afirmiše kulturni identitet i podstiče dijalog među zajednicama sa složenim istorijama.
Za srpsku diplomatiju, ovakvi primeri otvaraju mogućnosti daljeg razvoja bilateralne kulturne saradnje, posebno sa državama sa kojima delimo slične tradicionalne forme umetnosti (npr. Grčka, Turska, Italija). Korišćenje kulturnih elemenata kao mehanizama za građenje poverenja i brendiranje zemlje u inostranstvu ostaje relativno neiskorišćen potencijal.
Klimatska diplomatija: politički signali kroz institucionalne promene
U isto vreme, američka administracija je donela odluku o gašenju Kancelarije za globalne klimatske promene pri Stejt departmentu. Ova kancelarija bila je ključni akter u međunarodnim pregovorima, posebno u okviru Pariskog sporazuma i sektorskih dogovora u avio i pomorskom saobraćaju. Restrukturiranje ukazuje na promenu spoljnopolitičkih prioriteta i na trend u kojem klimatska diplomatija gubi institucionalnu podršku.
S obzirom na evropske integracije i obaveze koje Srbija ima u okviru Zelenog dogovora, domaća diplomatija bi mogla snažnije da se pozicionira kao regionalni zagovornik klimatske saradnje. Uspostavljanje institucionalnih kapaciteta u MSP-u za pitanja životne sredine i klimatske diplomatije, kao i umrežavanje sa međunarodnim akterima (npr. UNFCCC, EU, IRENA), moglo bi značajno doprineti reputacionom kapitalu Srbije.
Informacione pretnje i demokratija: pouke iz rumunskog slučaja
Rumunija je trenutno suočena sa ozbiljnim izazovima po pitanju informacione bezbednosti, u kontekstu predsedničkih izbora čiji je prethodni ciklus poništen zbog dokaza o stranoj manipulaciji. Ruski uticaj, posebno preko TikTok-a i koordinisanih dezinformacionih kampanja, izazvao je ozbiljne političke i bezbednosne posledice, uključujući zabranu kandidata sa ekstremističkim stavovima i masovne proteste.
Za srpsku diplomatiju, ovaj slučaj je relevantan iz više razloga: prvo, zbog mogućih refleksija na širi region; drugo, zbog potrebe za institucionalnim odgovorom na hibridne pretnje; i treće, zbog izazova u jačanju otpornosti demokratskih procesa. MSP bi mogao razmotriti uspostavljanje posebne međuresorne radne grupe za javnu diplomatiju i bezbednost informacija, kao i intenziviranje saradnje sa EU u okviru borbe protiv stranog malignog uticaja.
Zaključak: vreme za strateško pozicioniranje javne diplomatije Srbije
Navedeni primeri potvrđuju da javna diplomatija više nije sporedna komponenta spoljne politike, već njen sve važniji stub. Kroz kulturne razmene, učešće u globalnim temama poput klimatskih promena i borbu protiv dezinformacija, države oblikuju svoj međunarodni identitet i izgrađuju mreže uticaja.
Za Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, ovo predstavlja priliku za osmišljavanje integrisane strategije javne diplomatije – one koja prepoznaje aktuelne trendove, koristi domaće kulturne resurse i aktivno učestvuje u rešavanju globalnih izazova kroz diplomatiju znanja, poverenja i saradnje.
Javna diplomatija danas: tri međunarodna trenda – tri pouke za Srbiju
1. KULTURNA DIPLOMATIJA
Primer: Jazz Festival u Nju Orleansu posvećen Meksiku
🎷 Muzičko nasleđe kao alat povezivanja naroda
Ključna poruka:
➡ Kultura kao sredstvo građenja poverenja i vidljivosti države.
Za Srbiju:
🎭 Jačati međunarodne kulturne festivale i bilateralne umetničke razmene (npr. kroz Institut za kulturu i javnu diplomatiju).
2. KLIMATSKA DIPLOMATIJA
Primer: Gašenje Kancelarije za klimatske promene u SAD
🌍 Slabljenje institucionalne podrške za globalne klimatske pregovore
Ključna poruka:
➡ Klimatska politika postaje pitanje reputacije i spoljnopolitičke orijentacije.
Za Srbiju:
🌱 Formirati klimatski odeljak unutar MSP-a; inicirati regionalne ekološke inicijative.
3. DEZINFORMACIJE I HIBRIDNE PRETNJE
Primer: Manipulacije i ruski uticaj u Rumuniji preko TikTok-a
📲 Digitalni prostor kao novo diplomatsko bojno polje
Ključna poruka:
➡ Dezinformacije direktno podrivaju demokratiju i međunarodni kredibilitet.
Za Srbiju:
🛡 Razvijati stratešku komunikaciju; formirati radnu grupu za informacione pretnje u saradnji sa EU i partnerima.
ZAKLJUČNA PORUKA:
🧭 Javna diplomatija nije pomoćni alat – ona je strateški instrument pozicioniranja Srbije u savremenom svetu.
Srbija ukida najstariji i jedini aktivni kanal javne diplomatije?
