Kako su društvene mreže promenile lice diplomatije u arapskom svetu?

940

Društvene mreže su ubrzale tok istorije, približile javnosti zanimanje diplomata  i obelodanile informacije koje pre njihovog postojanja nisu bile toliko poznate. Ove tvrdnje je potvrdio i ojačao Richard Buangan, zvaničnik Stejt Departmenta koji se ujedno i nalazi na čelu Press centra, Biroa za javne poslove. Prema njegovim rečima, u diplomatiji i medijima, konverzacija može biti najmoćniji instrument koji možemo da posedujemo. Reč je o konverzaciji koja ima moć da stvara, jača i menja. I ne, nije reč o nuklearnom naoružanju. Prema Buanganu, do promene je došlo kada je javnost dobila pristup informacijama od svetskog značaja. Ravnoteža je nastala onda kada su elite prestale biti glavni nosilac odlučivanja i informisanja, a javnost postala aktivni učesnik u tome.

 

The National, vodeći medij i glas na engleskom jeziku na Srednjem Istoku nam donosi vesti u oblasti biznisa, sporta, kulture, tehnologije kao i javne diplomatije u arapskom svetu.

 

Zahvaljujući Tviteru i Fejsbuku, društvenim mrežama, vesti sada slobodno putuju i ruše sve prepreke. Da li će uspeti i da povežu narode, pomire mišljenja, približe Istok Zapadu, Zapad Istoku? Društvene mreže su efektno uticale na arapski svet počevši od 2011. godine za vreme Arapskog proleća. The National nam donosi da su Tviter i Fejsbuk bili ključni faktori u organizovanju same pobune u Egiptu i Tunisu. Zbog jake kontrole glavnih medija od strane vlasti u zemljama sukoba, socijalne mreže su sve češće korišćene kao glavni kanal prenosa informacija, tvrdi u svom radu Bojana Milošević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Zbog nepostojanja cenzure i slobode u komuniciranju, društvene mreže su u arapskom svetu postale idealno mesto za širenje revolucionarnih poruka. Internet era je donela mogućnost da se čuje glas svih obespravljenih grupa, kao i da svi budu jednaki u borbi za ljudska prava.

Richard Buangan za Arapski Medija Forum tvrdi da treba prigrliti socijalne mreže kao nov način dijaloga i stvaranja jake spone između društva i politike. Takođe sugeriše da između tradicionalnog načina razmišljanja i sadašnjosti u kojoj se tehnologije nameću kao imperativ, treba izabrati tehnološku budućnost. S druge strane njegove kolege iz arapskog sveta ne dele isto mišljenje sa njim. Dr Abdulah Al Shayui, šef katedre na politčkim naukama Univerziteta u Kuvajtu, tvrdi da je ljudska patnja na Srednjem Istoku i u bliskim regionima dostigla neprihvatljiv nivo, neobraćanjem pažnje na ključne probleme od strane velikih sila, a pogotovo Sad- a. Era Internet povezanosti iznedrila je i ono što se nekada pokušavalo sakriti od javnosti. U knjizi ,,Tvitovi sa Tahrira”, Ahdah Soueif tvrdi da se bez novih medija, egipatska revolucija ne bi dogodila na način na koji jeste. Da li su revolucionari zaista uspeli da iskoriste naglu pojavu društvenih mreža u svojim zemljama, ili je pak reč o vesternizovanoj slici događaja? Uz to, samo mali broj bogatih ljudi u arapskim zemljama  je tada imao privilegiju da koristi Internet i  socijalne mreže.

Abdullah Al Shayui                                Photo: dohainstitute.com

 

Dr Abdulah Al Shayui tvrdi da postoji ogroman raskorak i ignorisanje problema u odnosu arapskog i zapadnog sveta, i da obe strane treba da se potrude da uključe više kulturnih razlika, kao što to treba da učine i mediji i akademska zajednica u svakoj zemlji.

 

Tviter revolucija u Arapskom proleću možda nije imala tolikog uticaja na same Arape, ali je nesumnjivo imala uticaj na ostatak sveta i dobijanje podrške od svetske javnosti. Socijalne mreže su delovale revolucionarno na arapski svet i u drugom pogledu. Pokrenuta su mnoga pitanja o svakodnevnom životu muslimana. Sve je veći broj sajtova i blogova, gde oni mogu razmenjivati mišljenja ne samo o politici već i  o veri, sportu, kulturi, i raznim drugim temama koje su ranije bile rezervisane samo za zapadni svet.

Ivana Ristivojević,

Beogradska inicijativa za digitalnu i javnu diplomatiju