Kulturna diplomatija kao instrument meke moći u savremenom međunarodnom sistemu

5
cambodia-china-people-to-people-exchange-year:-a-catalyst-for-fostering-cultural-diplomacy

Apstrakt:

U savremenom međunarodnom sistemu, tradicionalni pojmovi sile sve češće ustupaju mesto sofisticiranijim oblicima uticaja. Kulturna diplomatija, kao ključna komponenta meke moći, omogućava državama da projektuju pozitivnu sliku o sebi, utiču na strane javnosti i kreiraju dugoročne temelje za stabilne međunarodne odnose. Ovaj rad razmatra konceptualne osnove kulturne diplomatije, analizira njenu primenu kroz komparativne primere i predlaže smernice za unapređenje institucionalnog pristupa u kontekstu Republike Srbije.

1. Uvod

Koncept meke moći (soft power), koji je uveo Joseph Nye krajem 20. veka, označava sposobnost da se utiče na druge putem privlačnosti, a ne prinude ili plaćanja1. U tom okviru, kulturna diplomatija predstavlja institucionalizovanu upotrebu kulturnih resursa u cilju ostvarivanja spoljnopolitičkih interesa. U savremenom međunarodnom poretku, u kojem percepcija igra gotovo podjednako važnu ulogu kao i materijalni resursi, kulturna diplomatija postaje instrument strateške važnosti.

2. Pojmovno određenje i funkcionalni dometi

Kulturna diplomatija se može definisati kao oblik javne diplomatije koji koristi umetničke, jezičke, obrazovne i istorijske resurse jedne zemlje kako bi se postiglo razumevanje i bliskost sa međunarodnim akterima2. Za razliku od kulturne razmene, koja se često dešava spontano i bez političke agende, kulturna diplomatija ima jasne političke ciljeve – promovisanje interesa države kroz nenasilne metode uticaja.

Glavni funkcionalni dometi uključuju:

  • Kreiranje pozitivnog imidža države u inostranstvu;
  • Izgradnju dugoročnih odnosa poverenja sa ciljnim publikama;
  • Oblikovanje narativa o identitetu i vrednostima zemlje;
  • Povezivanje kulturnog sektora sa spoljnopolitičkim strategijama.

3. Komparativni primeri: modeli uspešne kulturne diplomatije

Francuska, Nemačka, Kina i Turska primeri su država koje sistemski razvijaju institucionalne modele kulturne diplomatije. Njihovi kulturni instituti – Institut français, Goethe-Institut, Confucius Institute i Yunus Emre Enstitüsü – funkcionišu kao produžena ruka državne politike, kombinujući promociju jezika, umetnosti, obrazovanja i političkih vrednosti3.

Uloga ovih institucija daleko prevazilazi „meku promociju“. One služe kao platforme za povezivanje sa lokalnim akterima, podršku dijaspori i oblikovanje strateških savezništava kroz kulturne mehanizme.

4. Srbija i region: izazovi i potencijali

U kontekstu Zapadnog Balkana, kulturna diplomatija može igrati ključnu ulogu u rebrendiranju regiona, prevazilaženju ratnih narativa i uspostavljanju konstruktivnih međunarodnih odnosa. Srbija, sa bogatom kulturno-istorijskom baštinom, autentičnim savremenim umetničkim praksama i snažnom dijasporom, ima značajan potencijal za razvoj sopstvenog modela kulturne diplomatije.

Međutim, ključni izazovi uključuju:

  • Nedostatak integrisane strategije kulturne diplomatije;
  • Fragmentisan institucionalni okvir (odvojeno delovanje MSP, Ministarstva kulture, SANU, kulturnih centara i NVO sektora);
  • Nedovoljna budžetska izdvajanja i nedostatak kadrova specijalizovanih za ovu oblast.

Postojeći primeri (poput Srpskog kulturnog centra u Parizu, manifestacija poput „Dani srpske kulture“ ili učešća na međunarodnim sajmovima knjiga) svedoče o potencijalu, ali ne i o sistemskom pristupu.

5. Preporuke za strateško unapređenje

  1. Usvajanje nacionalne strategije kulturne diplomatije, u saradnji sa ključnim akterima iz kulturnog, obrazovnog i spoljnopolitičkog sektora;
  2. Formiranje jedinstvenog koordinacionog tela koje bi povezivalo MSP, Ministarstvo kulture, dijasporu i relevantne institucije;
  3. Ulaganje u ljudski kapital, kroz specijalizovane obuke za kulturne atašee, prevodioce, menadžere kulturnih programa u inostranstvu;
  4. Razvoj digitalne platforme kulturne diplomatije – integrisani portal koji bi služio kao alat za globalnu promociju kulture Srbije.

6. Zaključak

U 21. veku, sposobnost države da utiče na svetsku javnost, oblikuje percepcije i kreira globalne kulturne veze postaje ključni element njenog međunarodnog položaja. Kulturna diplomatija, kao sofisticiran instrument meke moći, omogućava upravo to – oblikovanje svesti i otvaranje vrata dugoročnim savezima. Srbija, sa bogatim kulturnim resursima, ima realnu šansu da ovu dimenziju svoje spoljne politike postavi kao prioritetnu i dugoročnu strategiju.

Literatura

  1. Nye, Joseph S. Soft Power: The Means to Success in World Politics. Public Affairs, 2004. ↩
  2. Mark, Simon. “A Greater Role for Cultural Diplomacy.” Clingendael: Netherlands Institute of International Relations, 2009. ↩
  3. Bound, Kirsten et al. Cultural Diplomacy. Demos, 2007. ↩

“BIDD Theme this week” Meka moć država

Views: 1

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR