Diplomatija poklona

  • 3rd January 2015
  • 639 Views
Diplomatija poklona

Saudijci su vrednije poklone dali Hilari Klinton nego Baraku i Mišel Obami. – Fransoa Oland dobio labradora

Da li je u 2015. „najveći Deda Mraz” bio upravo Barak Obama (Foto Rojters)

Tokom božićnih i novogodišnjih praznika, kada je za veliki deo sveta period darivanja, svetski lideri uglavnom se uzdržavaju da svojim kolegama pošalju poklon koji se stavlja pod jelku. Tome je uglavnom doprinela diplomatska praksa da se državnici međusobno daruju isključivo prilikom susreta, nacionalnih praznika ili pak u znak zahvalnosti zbog neke vrste pomoći.

Doduše, u novogodišnjoj analizi godine iza nas, pojedini analitičari će i te kako istaći da su neki lideri dali „političke poklone” svojim kolegama u svetu. Tako najvatreniji američki kritičari predsednika SAD smatraju da je od svih svetskih lidera uoči 2015. „najveći Deda Mraz” bio upravo Barak Obama. Prema njihovom mišljenju, on je svojom politikom doprineo da najviše „poklona” dobiju ekstremistička organizacija Islamska država (ID), sirijski predsednik Bašar el Asad, Iran i Kuba.

Prema njihovom mišljenju, Obama je svojim sporim reagovanjem „pomogao” ID da osvoji ogromnu teritoriju u Siriji i Iraku, Asada je „darivao” tako što nije bombardovao Damask, a Iran time što je Teheranu omogućeno da otopli odnose sa Zapadom i da odloži postizanje sporazuma o nuklearnom programu. „Sokolovi” među američkim republikancima smatraju da je Obama bio Deda Mraz i za braću Kastro jer im je uoči Božića poklonio početak normalizacije kubansko-američkih odnosa.

Međutim, ovakvi navodni politički pokloni uvek mogu biti predmet različitih tumačenja, dok pravi pokloni – kojih godišnje na hiljade razmene kraljevi, predsednici, premijeri i ostali visoki zvaničnici – uglavnom uvek budu precizno zabeleženi u nacionalnim arhivama. Štaviše, nadležne službe velikih sila pažljivo beleže šta je ko kome poklonio, neretko tražeći i simboličku poruku koju svaki poklon nosi.

Ova diplomatija poklona je poznata ne samo među političarima, pa zato ne čudi što se vodeća nemačka kompanija za povezivanje usamljenih „Glajhklag” odlučila da predsedniku Ugande Joveriju Museveniju ovog Božića pošalje simbolični poklon – knjigu koja objašnjava kako je homoseksualnost pojava koja je primećena kod više od 450 životinjskih vrsta. Izbor knjige nije slučajan jer je ove godine Uganda usvojila zakon o zabrani homoseksualnosti, a predsednik Joveri je homoseksualnost označio kao „neprirodnu”. Poruka je bila očigledna, a reakcije zvanične Kampale zasad je izostala.

S druge strane, francuski predsednik Fransoa Oland se odmah pohvalio da je od Federacije francuskih veterana u Montrealu dobio štene crnog labradora, čime je nastavio tradiciju svojih prethodnika. Valeri Žiskar d’Esten, Fransoa Miteran i Nikola Sarkozi su takođe imali labradore, dok je Žak Širak imao malteškog bišona.

Međutim, neuporedivo skuplji i veći broj poklona državnici razmene van novogodišnjih i božićnih praznika. Ponekad su pokloni nemirni poput kamile koju je u Maliju svojevremeno dobio Oland, a koja mu nije dozvolila da je pomazi. Ponekad su korisni poput dve tone pirinča i 2.000 metara tkanine koje je vijetnamskom predsedniku svojevremeno poklonio kralj Kambodže. Ponekad su potpuno pogrešni poput kompleta di-vi-dijeva sa 25 najznačajnijih američkih filmova koji je 2009. Obama poklonio bivšem britanskom premijeru Gordonu Braunu, pri čemu su di-vi-dijevi bio u formatu koji nije kompatibilan za tržište Velike Britanije. A ponekad poklon može primaoca uvaliti u nevolju baš kao što se dogodilo bivšem francuskom predsedniku Valeriju Žiskaru d’Estenu kada je otkriveno da je dok je još bio ministar finansija dobio dva dijamanta od afričkog diktatora Žan-Bedela Bokase. Ovaj skandal je umnogome doprineo da D’Esten ne osvoji i drugi predsednički mandat.

Zbog svega toga, u američkom Stejt departmentu se trude da brižljivo biraju poklone, ali i popišu poklone koje su dobili članovi predsednikove administracije. Tako se u popisu poklona u 2013. došlo do podatka da je tadašnja šefica američke diplomatije Hilari Klinton dobila od saudijskog kralja Abdulaha znatno skuplje poklone nego što su je dobili Obama i njegova supruga Mišel. Klintonova je dobila ogrlicu, narukvicu, minđuše i prsten sa dijamantima i rubinima, vredne čak pola miliona dolara, dok je Obama dobio „samo” sat vredan 16.500 dolara. Klintonova je dobila i zlatan i dijamantski nakit sa Bruneja, vredan 58.000 dolara, ali tu ju je nadmašila Mišel Obama koja je od kraljice Bruneja dobila minđuše, prsten i ogrlicu od belog zlata sa žutim safirima i dijamantima, čija je ukupna vrednost procenjena na 71.000 dolara.

Međutim, nijedna neće moći da prisvoji nakit jer kada se proceni da pokloni vrede više od 375 dolara – oni automatski postaju vlasništvo američke države, a državnici mogu da ih otkupe po tržišnoj ceni. Doduše, u vašingtonskim kuloarima se pričalo kako su Bil i Hilari Klinton pri odlasku iz Bele kuće poneli sa sobom desetine poklona, uključujući skulpturu od 38.000 dolara, kristalnu posudu od 25.000 dolara i dva dvoseda vredna 20.000 dolara…

Kineski državnici ne mogu da zadrže ništa od poklona koji premašuju vrednost od 200 juana (26 evra), pa je tako nedavno izloženo 611 od ukupno 30.000 poklona sačuvanih u državnim arhivama, koje su strani državnici poklanjali Kini. Među njima se nalazila i srebrna tabakera u posebnoj veličini za cigarete sa filterom, koju je britanska premijerka Margaret Tačer 1982. poklonila strastvenom pušaču kineskom predsedniku Deng Sjaopingu. To, međutim, tada nije doprinelo poboljšanju kinesko-britanskih odnosa, kao što grančice masline, izrađene od metala, koje je poklonio Obama, nisu smanjile kinesko-američka suočavanja.

Ipak, na nedavnoj izložbi u Pekingu našla su se i dva porcelanska labuda u prirodnoj veličini, koje je kao ptice mira bivši američki predsednik Ričard Nikson doneo prilikom istorijske posete Kini u februaru 1972. Ove skulpture su definitivno ispisale „diplomatiju poklona” premda njihova simbolika ne bi ništa vredela da Nikson tada zaista nije želeo da „otvori” Kinu.

———————————-

Džem od banane za predsednika

Na listi neuobičajenih poklona među državnicima minulih godina jesu čokolada i teglica džema od banane koje je pokojni predsednik Venecuele Ugo Čaves poklonio tadašnjem predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu, ali i video-igrica koju je nemački predsednik Joahim Gauk dao predsedniku Letonije Andrisu Berzinšu. Mnogima je neobično i to što je svojevremeno Džordž Buš mlađi od bogatog katarskog emira dobio samo kompakt-disk od 15 dolara, kao i to što su mu mnogi državnici slali flaše vina, ukupno 70, a zna se da se on već decenijama suzdržava od alkoholnih pića.

Erotski kalendar za Putina

U Rusiji predsednik može da zadrži samo poklon čija vrednost ne prelazi pet minimalnih zarada (oko 770 evra), dok za skuplji mora da doplati razliku do procenjene vrednosti. Za minulih 15 godina vlasti, Vladimir Putin dobijao je izuzetno vredne poklone, pri čemu je od državnika uglavnom dobijao slike koje su završile u muzeju Kremlja. Među poklonima su i životinje, poput ženke gazele dobijene od predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, arapskog konja od emira Abu Dabija ili mladunčeta slona od kralja Butana. Među hiljadama poklona koje je Putin dobio, jedan od najnesvakidašnjijih jeste onaj koji je dobio, ne od nekog državnika, već od studentkinja novinarstva Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov” – koje su mu za 58. rođendan poklonile erotski kalendar sa svojim fotografijama.

Nenad Radičević
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Diplomatija-poklona.lt.html

RSS Diplo Portal Belgrade

  • Продужена забрана уласка страних држављана у Грчку (до 08.11.2020) 26th October 2020
    На основу заједничке министарске одлуке под бројем Δ1α/ΓΠ.οικ. 68304/24.10.2020 (ΦΕΚ B 4714/24.10.2020) на снази је забрана уласка у Грчку страних држављана, ради спречавања даљег ширења вируса COVID-19. Ова забрана не односи се на држављане држава – чланица Европске уније (ЕУ) и држава зоне Шенген, укључујући њихове супружнике или лица са којима су у легалној заједници, […]
  • Foto konkurs „Natura 2000 u kadru“ – Priroda kroz objektiv 26th October 2020
    Prvih mesec dana nagradnog foto-konkursa „Natura 2000 u kadru“ privukao je veliku pažnju i već je pristiglo više stotina fotografija, poručuju organizatori i dodaju da nije kasno za sve zainteresovane da se priključe.Foto-konkurs zajedno organizuju Energetski portal i projekat „EU za Naturu 2000 u Srbiji. Svoje fotografije možete poslati do 27. novembra.Zabležite neke izuzetne trenutke […]

Catalog of Destroyed and Desecrated Churches in Kosovo ( VIDEO )

Scroll Up