I ovo je javna diplomatija ?

Kako je dočekan poziv ministarke ustanovama kulture

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković uputila je nedavno poziv ustanovama kulture čiji je osnivač Republika da učine vidljivijom svoju digitalnu komunikaciju kao i da svoje internet portale učine što efikasnijim i sadržajnijim.

Da one koje to nemaju otvore profile na najznačajnijim društvenim mrežama i platformama: Facebook, Instagram, Twitter, Linkedin i Youtube.

Ministarka je svoj poziv obrazložila aktuelnom situacijom u vezi sa pandemijom, skrenuvši pažnju da posebno u takvim okolnostima onlajn komunikacija ima ključan značaj.

Njen poziv u ustanovama kulture ocenjuju pozitivno imajući u vidu da im je upravo ovaj način komunikacije pomogao da ostanu u kontaktu sa svojom publikom, pa čak i prošire interesovanje publike za kulturne sadržaje.

Većina ustanova kulture ima svoje portale, pa i Fejsbuk i druge naloge, međutim, da li su društvene mreže kao novi medij zakonski omeđene, da li ustanove kulture po sopstvenom afinitetu treba da odluče posredstvom kojih platformi društvenih mreža žele masovno da komuniciraju, imaju li resurse da se njima na adekvatan način bave, da li je dovoljan portal ili su neophodne sve platforme, pokušali smo da saznamo.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je, ako govorimo o državnim institucijama, prioritet poštovanje zakonskih mera, a da se to ne čini ni u tradicionalnim medijima.

– Mora se poštovati pre svega zakonodavstvo, a koje se u ovom konkretnom slučaju tiče medija, odnosno onoga što se zove javno predstavljanje. Ne možemo mi tu sada da se igramo „pregazilo nas je vreme“, svet oko nas se razvija, informatika je otišla u domen džungle i sad je normalno da vi kao pojedinac, kao ličnost, ali, bože moj, i kao organizacija imate nešto što se zove Fejsbuk ili Tviter nalog, Instagram. Sa tim se ne možemo igrati. Mene zanima ono što je zakonom omeđeno – tradicionalna komunikacija. Imamo tradicionalne medije masovnog komuniciranja i multimedijalni medij internet i u okviru toga imamo nešto što je, na neki način, formalno a to može biti portal. Ja bih tu stao sada jer sve ostalo može da bude stvar dobre volje, izbora, odnosno ukusa – smatra Milivojević.

Prema njegovim rečima, dok god društvene mreže kao, uslovno rečeno, novi medij koji ima apsolutnu komunikaciju ali i maksimalnu mogućnost dezinformacije ne budu zakonski omeđeni, da se zna šte se sme a šta se ne sme, nije neophodno podizati sve na digitalni nivo.

– Dok god na jednoj strani imate tradicionalni medij koji podleže čak i krivičnom zakonodavstvu ukoliko objavi nešto što nije tačno ili što vređa nečiji identitet i integritet, a na drugoj strani imate nešto što se pod navodnicima zove medij (društvene mreže, Fejsbuk, Instagram, itd.) gde možete vređati do mile volje, čak to možete raditi anonimno, sa lažnim imenom i prezimenom, ja ne mislim da institucija kao što je Ministarstvo kulture treba da sugeriše dizanje na digitalni nivo apsolutno svega što se tiče komunikacije u ustanovama kulture – ističe Milivojević dodajući da već sada imamo primere nad kojima bismo mogli da se zapitamo.

– Koliko sam ja u pravu pokazaće primeri i levo i desno. Zagovornici apsolutne slobode informacija su upravo oni koji su prvi posegnuli za cenzurom svega onoga što internet nudi. To nisu samo Iran ili Kina. Mi smo to videli i u slučaju Vikiliksa, Asanža, Snoudena i tako dalje. Videli smo zapravo da i Amerika kao neka vrsta majke slobode informacija i slobode štampe omeđuje to kad im ne ide u prilog – podseća Milivojević i dodaje da ima mnogo prečih stvari koje treba rešiti.

– Polako, sačekajmo mi malo. Ima i drugih stvari koje treba rešiti, a koje su prema mom mišljenju zakonski već dobro postavljene. Na primer pitanje slobode izgovorene javne reči i pitanje odgovornosti za javnu izgovorenu reč u medijima tradicionalnog tipa, a koje su u nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja. Hajde prvo da uradimo to. Koji od ovih medija krši pozitivno zakonodavstvo? Ne samo Zakon o javnom informisanju nego i zakon o oglašavanju, pa čak i krivični zakonik, ko je od njih kažnjen ili sankcionisan? I zašto se dozvoljava jedna vrsta hajkaškog odnosa tih tradicionalnih medija prema svakom kritičkom drugačijem mišljenju koje se kosi sa mišljenjem ove vlasti. To je za mene prioritet – ističe Milivojević. On kaže da da je prirodno pratiti proces digitalne komunikacije ali da je mnogo važnije da savladamo abecedu komunikacije.

– Naravno da je to proces koji treba da pratimo, ali ne da pokušavamo da se hvalimo kako smo i u tome prvi u svetu, a nismo odradili abecedu onoga što se zove javna komunikacija u Srbiji – zaključuje Cvijetin Milivojević.

Lidija Ham, PR Narodnog muzeja u Beogradu, kaže da u ovoj instituciji već svedoče pozitivnim efektima virtuelne komunikacije.

– Tokom meseci u kojima je poslovanje u velikoj meri bilo uslovljeno pandemijom, u situaciji kada su mnoge institucije, pa i muzeji bili zatvoreni, publika se u potrazi za prijemčivim sadržajima globalno preorijentisala na virtuelnu sferu. U skladu sa preporukom potpredsednice Vlade i ministarke kulture i informisanja Maje Gojković o značaju vidljivosti i prisutva institucija kulture u virtuelnom prostoru, o neizmernom značaju koji za kulturnu javnost i institucije kulture ima onlajn sadržaj i komunikacija, svedočimo iskustvom Narodnog muzeja. Stotine hiljada pregleda, veliko interesovanje, izuzetan porast broja pratilaca društvenih mreža Narodnog muzeja, govori u prilog tome da se veze sa publikom čak i u ovim vanrednim okolnostima ne moraju izgubiti, da se publika na ovaj način može čak i proširiti, da interesovanje i kulturne potrebe ne jenjavaju ni tokom pandemije, uz uverenje da će se desetine hiljada pratilaca ponovo sresti kao posetioci u Narodnom muzeju kada zdravstveni rizici budu manji – kaže Ham.

Prema njenim rečima, i mimo pandemije postoji trend sve većeg prisustva institucija kulture u virtuelnoj sferi i Narodni muzej u Beogradu ima dovoljne resurse za onlajn komunikaciju.

– To nije slučaj samo sa Narodnim muzejem, već je tokom proteklih godina očigledan porast prisustva institucija kulture u virtuelnoj sferi. Poziv Ministarstva kulture i informisanja prepoznajemo kao dodatno ukazivanje na nedvosmislen značaj prisustva sadržaja i programa u virtuelnoj sferi i kao smernicu ka potrebi daljeg razvijanja i unapređenja ove vrste komunikacije. Institucije u skladu sa svojim resursima imaju veliki broj mogućnosti koje ne moraju da podrazumevaju naročite dodatne materijalne troškove u odnosu na promociju sadržaja, ideja i brojnih programa koji već postoje. Redovnom aktivnošću i primerenom komunikacijom, verujemo da se mogu ostvariti odlični rezultati – poručila je Lidija Ham.

– Od početka uvođenja vanrednog stanja Narodno pozorište je od 18. marta 2020. godine prikazalo preko svog Youtube kanala 114 predstava ansambala Drame, Opere i Baleta. Nedeljom smo prikazivali i po dve predstave, matine i večernju predstavu – izjavila je za Danas Ivana Vujić, direktorka Narodnog pozorišta u Beogradu.

Prema njenim rečima, aktivnost marketinškog i IT sektora ove kuće je bila veoma izražena na sajtu pozorišta i na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter. Preko njih je Narodno pozorište uspostavilo saradnju sa publikom iz celog sveta.

– Program Narodnog pozorišta edukacije mlade publike „Platforma“ u kome učestvuje preko 40 mladih gimnazijskog uzrasta od marta održava svoje aktivnosti preko internet aplikacija zuma i skajpa. Stoga smatramo da je potpuno prirodno i dobro da Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i ministarka kulture, gospođa Maja Gojković, podstiču komunikaciju i razvoj rada na društvenim mrežama i platformama – istakla je Vujić.

Ona je dodala da je za takav razvoj potrebna dodatna oprema i da veruje da će se za nju naći sredstva.

– Naravno za ovakav razvoj potrebna je i dodatna oprema za koju sam sigurna da će se u sledećem budžetu naći sredstva – poručila je Ivana Vujić.

Laslo Blašković, direktor Narodne biblioteke Srbije, kaže za Danas da pozitivno ocenjuje poziv ministarke kulture, da ne zna da li postoji zakonska regulativa u vezi sa platformama društvenih mreža ali da ih ova kuća ima i da su im one važne.

– U Narodnoj biblioteci Srbije postoje i Fejsbuk i Tviter i sve te društvene mreže, koje su nam pogotovo za vreme vanredne situacije pomogle da održimo kontakt sa publikom. Gotovo svaki dan i onda kao i sada smo imali književne večeri i promocije knjiga – kaže Blašković dodajući da ljudi koji koji bi se bavili ovim sektorom u Narodnoj biblioteci ipak manjka.

– Problem je što vi u tom sektoru ne možete zaposliti nikog novog. Stalno nešto preoblikujete. Posebno je u krizi kod nas taj IT sektor bio na izdisaju, ali je to već godinama tako. Da bi se razvijao, prosto nema dovoljno ljudi koji se radije zapošljavaju tamo gde mogu da dobiju veće plate, u drugim firmama i zemljama, nego što mogu da dobiju u Narodnoj biblioteci. To je jedan od najvećih problema – zaključuje Laslo Blašković.

https://www.danas.rs/kultura/kako-je-docekan-poziv-ministarke-ustanovama-kulture/

Please follow and like us: